Слађана Зрнић, глумица, за “Глас Српске”: Кад скинемо маске, умјетност ће процвјетати

Казала је то глумица Слађана Зрнић у разговору за “Глас Српске” говорећи о представи “Странци у ноћи”, коју је режирала Слађана Килибарда, а која ће премијерно бити изведена 26. фебруара у Народном позоришту Републике Српске.

- Свакодневно се питам шта је суштина. Песимистична сам о питању садашњег доба. При том не мислим само на Балкан, него на све  што се дешава у свијету - додала је Зрнићева.

ГЛАС: Публика ће ускоро имати прилику да Вас гледа у представи “Странци у ноћи”. Колико су нам данас, поред интернета и друштвених мрежа, људи странци?

ЗРНИЋ: “Странци у ноћи” је представа која се бави питањем: Колико ми једни друге познајемо? Ријеч је о брачним паровима, људима средње генерације, који су  робови својих послова и конвенција у којима живе. Када се једне вечери окупе, договоре се да сви ставе своје телефоне на сто и да поруке које им долазе читају наглас. Тада се почињу откривати тајне и схватамо да сви имају маске.

ГЛАС: С обзиром на то да друштвене мреже показују ону страну живота, коју желимо другима да представимо, знамо ли шта је истина у данашњем времену?

ЗРНИЋ: Интернет је донио доста доброг, али он не утиче на човјеков карактер. Проблем је у човјеку. Испоставља се да ми у школама треба да учимо како се конзумирају друштвене мреже. Шта је поента друштвених мрежа? Да слушамо мржњу и неосновану критику? То не долази у обзир. На мрежама видимо да човјек има мишљење о свему, а то је немогуће, јер нисмо компетентни да о свему говоримо. Људи треба да знају да је и ћутање злато као и став.

ГЛАС: Примјетно је, рецимо, да је прича о национализму више наметнута на друштвеним мрежама и доминантнија је у односу на многе друге реалне проблеме.

ЗРНИЋ: Нико ме не може увјерити да је национална мржња толика колико се представља кроз медије и друштвене мреже. Убијеђена сам да 90 одсто народа у региону има јасан став о томе шта је национализам, шта је шовинизам, а шта  агресивност. Љута сам на медије, јер сви су у некој трци за власт и моћ, а уопште не мисле на људе. Ту долазимо ми умјетници. Сигурна сам да ће, оног тренутка кад кажу да више не морамо да носимо маске и да нема смртних случајева, у умјетности настати ренесанса.  Убијеђена сам да ће умјетност да процвјета и да ће сви капацитети  да буду упрегнути, зато  што је народу доста манипулације. Народ није глуп, само му треба помоћи да се врати себи. Треба васпитавати родитеље и младе људе који ће сутра имати дјецу, јер ће им они бити узор.

ГЛАС: Примјећујемо да главне улоге чешће припадају мушкарцима, како на филму, тако и у позоришту. Колико је тешко жени да се избори у свијету умјетности ?

ЗРНИЋ:  Треба међусобно да се поштујемо. Поштовање је битније од тога ко ће подићи тежи терет. Пошто живимо у мушком друштву наша драмска дјела говоре кроз писца. Кад писац пише он пише о ономе што умије и зна, а ако је мушко, аутоматски мушких ликова има више. Свакако да има дјела која стварају жене, и главних женских ликова, али тога је далеко мање и те књижевнице треба да се пробију кроз мушки свијет. То је чињеница на коју  нисам љута. Жена треба то да прихвати, да иде даље и да покуша на што бољи начин да се избори за своје мјесто под сунцем. Срећом имам колеге и пријатеље који су паметни, образовани и пристојни, али чим изађем из свог круга људи видим колико су жене дискриминисане. Вољела бих да мушкарци схвате да је жена мајка, да васпитава дијете, да је људско биће и да је исто тако препаметна, добра и талентована и да оставе простора за њу. Дозволите женама да имају простор. Посао глумице је  тежак. Ових дана смо свједоци догађаја који је потресао регион. Глумице су јавно иступиле и проговориле о злостављању и заиста од срца желим правду тим дјевојкама. Десило се да су глумице, па  је то јако одјекнуло. Да је то била продавачица из маркета нико се не би ни осврнуо. Но, постављају се многа морална питања, а нико се не бави болешћу тог човјека и тиме шта је узрок томе да он буде такав болесник и како му је допуштено да има такве методе које он зове  педагошким а то апсолутно нису. Умјесто тога, бавимо се дјевојкама које су смогле снаге да изађу у јавност. С друге стране младим родитељима бих поручила да уче дјецу да буду у групи, без индивидуалних часова. Немојте мислити  да ако дате дијете на секцију да ту ваша одговорност престаје. Ако вам дијете каже да је педагог или тренер псовао испишите га са те секције. Псовка или ругање дјетету није васпитни метод.

ГЛАС: Глумите у серијима “Хотел Балкан” и “Кости”. Колико је снимање ових серија допринијело представљању Бањалуке у региону и у чему се огледа њихов значај?

ЗРНИЋ: То је једна од позитивнијих ствари које се дешавају у Бањалуци. Позоришта у Српској раде добар посао и ово је природан слијед. Срећа је да продукцијска кућа као што је “Босонога” запошљава младе људе са академије. То су три степенице више. Ми смо на правом путу, имамо капацитете и држава мора да улаже у такве пројекте. Морају да се снимају филмови и серије. “Хотел Балкан”  је више одјекнуо у Србији него овдје, али су “Кости” лансирале Бањалуку на право мјесто. Суштина је у садржају, не у форми. Оно што “Кости” третира као тему  је значајно за нас овдје и зато су људи то препознали као добро.

ГЛАС: Како посматрате културно-умјетничку сцену у РС, је ли ситуација боља него раније?

ЗРНИЋ: Културно-умјетничка сцена није на нивоу на којем бих ја жељела. Неопходно је да будемо бољи и отворенији. Морају да се праве филмови. Јавни сервис треба да прави драмски програм. Морамо да имамо различитих праваца филмова, треба улагати у представе, у глумца, у Академију. С те стране нисам задовољна, али опет с обзиром на околности у којима се налазимо, наше позориште има сјајне представе које су квалитетне и забавне. Имамо потенцијала и капацитета, али нам недостаје критика, наглашавам да нам треба школован критичар, човјек који се разумије у позориште, филм, музику, сликарство, продукцију. Критику не може да пише свако, него зналац. Само уз адекватну критику  ми можемо бити бољи.

ГЛАС: Наступате и са “Комбајн Квартетом” који његује џез музику. Да ли џез сцена у Бањалуци има будућност?

ЗРНИЋ: У Бањалуци постоје ентузијасти међу којима и “Комбајн квартет” који годинама покушавају да одрже џез сцену. Имамо сјајне  вокале као што су Марија Шестић, Маја Манојловић, Кристина Ивановић, Вања Мишић, Ања Милутуновић, Лела итд. Имамо све, али да би постојала џез сцена потребан је џез клуб. Мора на телевизији да буде џеза, класичне музике, да имамо чешће концерте Филхармоније и да постоји симфонијски оркестар.

ГЛАС: Радите са дјецом и младима. Колико млади данас имају потенцијала и могућности, да ли им је лакше него што је то било Вашој генерацији?

ЗРНИЋ: Младима је теже него што је било нама. Дјеца имају превише избора и не могу да се фокусирају на једну ствар. Дешава се да иду на кошарку, фолклор и глуму. То је немогуће. Тим младим људима у будућности ће бити тешко да буду добри у свом послу, јер да би био добар у нечему мораш се пасионирано фокусирати на једну ствар. Због тога млади брже падају у апатију. Код генерација од прије 30 година није било одустајања, вријеме је било спорије и није било разних ометача. Дјеца данас кад наиђу на прву препреку одустају. Немају самопоуздања, а требало би да прште од енергије. Поручујем им да се ослобађају вишкова да се питају шта им се свиђа.

ГЛАС: С обзиром на то да живимо у пандемији, те да је култура претрпјеле велике губитке, како сте се Ви борили са ситуацијом која нас је све задесила?

ЗРНИЋ: Ово је нешто што морамо поднијети. Живот тако функционише. Но, човјек се окренуо себи, подсјетио се вјештина на које је заборавио и почео да машта о другим стварима. Све што нас задеси у животу морамо да преокренемо у нашу корист. Рецимо дивна глумица Божана Ђајић је у овој корони направила монодраму “Благородна” и ускоро очекујемо ту премијеру. Умјетници су били плодоносни. Умјетност се не може зауставити, а тако ни ми.

ГЛАС: Какви су Ваши планови за наредни период?

ЗРНИЋ: Играм епизодну улогу у “Адвокаду”. Коља Пејаковић је као редитељ комедија савршен, тако да сам сигурна да ће то да буде урнебес. Не можемо говорити о неким плановима, јер не знамо како ће  се ситуација са вирусом развијати. Позивам публику да се окрене умјетности, да бојкотује ријалитије, јер  људи нису свјесни шта им ради то испирање мозга.

Порука младима

ГЛАС: Шта бисте савјетовали младим генерацијама које желе да се баве умјетношћу код нас?

ЗРНИЋ: Ако се одлучите да се бавите умјетношћу будите спремни на то да у једном тренутку нећете имати ни динара, како кажу. Исто тако важно је да знате да  волите умјетност у себи, а не себе у умјетности. Нажалост, ситуација је таква да  млади глумци треба да чекају да старији колега оде у пензију, да би се ослободило ново радно мјесто. Стога вам не остаје ништа друго него да правите своје позориште. Тако су настали “Јазавац” и “Невид театар”. Ипак, наша позоришта ангажују младе људе који покажу да вриједе. Постоје очи које прате и никад не знамо ко нас гледа. Треба да вјерујете у своје жеље, амбиције и  биће и то ће вам отворити  путеве.

Пријатељства

ГЛАС: Како препознати правог пријатеља? Шта треба да цијенити код човјека?

ЗРНИЋ: Правог пријатеља ћете увијек препознати. Вољела бих да људи схвате да треба да буду професионални, пристојни и васпитани, јер кад сте такви онда се круг нормалних људи око вас шири и онда имате шансу да упознате правог пријатеља и квалитетне људе. Неопходан нам је бонтон, смањите гледање информативно-политичког садржаја и читајте књигу па ће и окружење постати другачије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.