Сјећање на стваралаштво једног од највећих свјетских сликара Винсента ван Гога

Илијана Божић
Сјећање на стваралаштво једног од највећих свјетских сликара Винсента ван Гога

БАЊАЛУКА - “Ја прво сањам своје слике, а онда сликам своје снове” ријечи су сликара Винсента ван Гога који је свијету подарио колекцију умјетничких дјела непроцјењиве вриједности, а чији је живот био обиљежен сиромаштвом и бројним потешкоћама.

У свом кратком животу који је трајао свега 37 година створио је 2.000 умјетничких дјела укључујући 900 слика. Сва ова дјела настала су у периоду од десет година, јер је почео да ствара у 27. години.

Ван Гог је рођен прије 170 година у Зундерту у Холандији, а од мајке је наслиједио љубав према природи и таленат за сликање. Када је имао 15 година због финансијских проблема морао је да напусти школу и да се запосли. Патио је од тешке депресије, а умјетност га је одржавала у животу. Међутим, није депресија била његов једини проблем, патио је од бројних психичких поремећаја.

У својим писмима објаснио је да за њега звуци имају боје те да му боје попут жуте или плаве милују чула. У писму које је послао брату из Хага 1881. године објаснио је да сваки сликар има омиљену палету боја и да су оне начин на који умјетник може изаћи из таме свог срца како би пронашао свјетло. Боје су биле његово трагање за емоцијама.

Записано је да је рекао: “Када осјећам потребу за неком религијом, излазим ноћу да сликам звијезде”. Стога и не чуди што једна од његових најљепших слика носи назив “Звјездана ноћ”. Ово ремек-дјело насликано је 1889. године, техником уља на платну и то током његовог боравка у душевној болници у Сен Ремију у Француској. Настала је у јуну 1889. године, мјесец дана од доласка на клинику и 13 мјесеци прије самоубиства. Брату је писао:

“Моја ме кукавна болест тјера да радим с нијемим бијесом, полако, али без прекида од јутра до мрака ... Вјерујем да ће ми то помоћи да оздравим. “

Наиме, слика “Звјездана ноћ” приказује поглед са источног прозора његове собе у Сен Ремију и то непосредно прије изласка сунца, са додатком замишљеног села. Данас се налази у Музеју модерне умјетности у Њујорку, гдје се чува од 1941. године.

Опште је познато да је Ван Гог сам себи одрезао ухо, а након тог слома добровољно је смјештен у душевну болницу “Сен-Пол де Музол” 8. маја 1889. године. Лоциран у бившем манастиру санаторијум “Сен-Пол де Музол” је служио богатима и није био попуњен када је Ван Гог стигао, што му је омогућило да заузме не само спаваћу собу на другом спрату, већ и да собу у приземљу користи као сликарски атеље. Током овог периода насликао је нека од најпознатијих дјела, као што су “Ириси” из маја 1889, који се сада налазе у музеју “Ж. Пол Гети” и плави аутопортрет из септембра исте године, који је у музеју “Орсе”.

Слика “Ириси” је уље на платну које је Ван Гог осликао боравећи у болничкој башти. Слику је назвао громобраном за своју болест, јер је осјећао да је сликање једини начин да не полуди, да се одбрани од болести. Слика је пуна мекоће и лакоће. “Ириси” су симбол живота без трагедије.

Ван Гог је насликао велика дјела, а у овом тексту издвојићемо и слику “Црвени виноград” коју је насликао у новембру 1888. док је боравио у Арлу на југу Француске, а то је и једина слика коју је успио да прода за живота. Био је инспирисан околним пејзажем, погледом на град и село, а његова дјела су одраз његовог живота.

Занимљивост

Једна од најпознатијих занимљивости о Винсенту ван Гогу јесте она да је сам себи одрезао ухо. То се догодило док је живио у Арлесу са Полом Гогеном. Њих двојица су вољели ићи гледати борбу бикова у којој матадор, када порази бика, добије његово ухо. Наводно је према тој идеји Ван Гог одрезао своје ухо и тиме признао свој пораз јер, за разлику од Гогена, није имао среће са женама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана