Сјећање на Стојана Аралицу, за собом оставио 1.500 дјела
БИЈЕЉИНА - Велики српски сликар Стојан Аралица (1883-1980), члан Српске академије наука и уметности, мајстор са изразитим осјећајем за боју, рођен је 24. децембра 1883. године.
Послије студија у Минхену, Риму и Паризу, Аралица је пропутовао Шпанију, сјеверну Африку и Италију, те дуго живио у Паризу, па у Загребу. Од 1948. године прелази у Београд.
Аралица је најчешће сликао предјеле и мртву природу, у почетку под утицајем минхенске школе и париске школе Андреа Лота. Он је потом изградио стил на искуствима постимпресионизма, стварајући слике које одликују наглашено осјећање за боју и прозрачна атмосфера.
Аралични опус чини више од 1.500 дјела и хронолошки се може подијелити на минхенску, париску, загребачку и београдску фазу, са јасно одређеним стилским обиљежјима.
У првој фази ставаралаштва Аралице видљиви су утицаји академизма. Почиње са портретима и сакралним мотивима, да би потом наставио да ради портрете и актове. Он у Паризу из основа мијења умјетнички приступ, а најчешћи мотиви су му пејзаж и мртва природа. У посљедњој умјетничкој фази приближио се лирској апстракцији. Док је живио у Загребу, Аралица је сликао властити доживљај предјела са Јадрана. То је најуспјешније доба његовог стваралаштва, са сликама пуним топлине, свјетлости и интезивне чисте боје.
Најзначајније Араличине слике су: “Мотив из Лошиња”, “Жена са сламнатим шеширом”, “Портрет Б. Петронијевића” и “Пут”.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
