Сјећање на славну глумицу Жанку Стокић: Легенда која заувијек остаје министарка
БАЊАЛУКА – Животи великих умјетника и умјетница често су трагични, испуњени тугама, недаћама и прогонима, из који некако увијек настаје велика умјетност која све надвлада и побиједи, чак и кад они који је стварају остану потпуно занемарени и заборављени.
Такав је био живот велике српске глумице Жанке Стокић, која је рођена прије 135 година. Прву улогу одиграла је прије 120 година, а преминула је прије 75 година.
Рођена у Великом Градишту 24. јануара 1887. године. Са 14 година присилно је удата за једног зајечарског абаџију, а убрзо након тога побјегла је с позоришном трупом Љубомира Рајичића Чврге. Враћали су је кући, добијала је батине, све док је под заштиту није узео глумац Александар Гавриловић, касније њена велика љубав.
Жанка Стокић освојила је публику улогом Терезе у представи “Брачне ноћи”, како биљежи Петар Волк у књизи “Жанка Стокић”. Касније је у Вараждину 1907. године глумила у представи “Нада”, што је била њена прва драмска улога, а њена каријера креће узлазном путањом 1911. године када је дошла у Народно позориште Београд.
Премда је сјећање на њу данас прилично блиједо, у заборав никад неће отићи записи о њеној глуми, јер је због својих сјајних улога окарактерисана као краљица комедије, хероина српског позоришта и једна од највећих легенди.
Играла је у многим комадима рађеним по Молијеровим драмама, а од тих улога издвајају се ликови Тоанете у “Уображеном болеснику” и Дорине у “Тартифу”. Међу улогама по којима је остала замћена су и Ана Андрејевна у Гогољевом “Ревизору”, Каћуша у “Васкрсењу”, Вера у Глишићевој “Подвали”, али ипак, оно због чега је стекла велики успјех и по чему је остала упамћена су представе рађене по дјелима Бранислава Нушића.
Главна од њих је улога госпође министарке Живке у комаду “Госпођа министарка”, затим Савке у “Ожалошћеној породици”, Јулишке у “Путу око света”, пословне жене у “Мистер долару”, Мице у “Власти” и госпође Спасић у “Ујежу”.
- Драга Жанка, Ви и ја данас имамо малу, интимну светковину. Могу догађаји мењати режиме, могу се кризе завитлавати и обарати кабинете. Вас се криза не може дотаћи. Ви остајете министарка, једина министарка, увек министарка - ово је о Жанки Стокић, прије неколико деценија написао Бранислав Нушић, поводом јубиларног, 100. играња “Госпође министарке”, иако, како биљежи Коста Димитријевић у фељтону “Нека буде смех”, првобитно није био задовољан њеном интерпретацијом.
Како је записао Димитријевић, наводећи ријечи сјећања Гите Предић, Нушић је желио да Стокићева игра Живку како је она замислила, а не како су јој други рекли.
- И стварно, играјући по своме “Госпођу министарку”, Жанка је доживела своје највеће успехе на сцени што јој је признао сам Нушић - биљежи Димитријевић у фељтону чији архивски запис је постављен на сајту “Југопапир”.
Слободно вријеме ван позоришта Стокићева је проводила у скадарлијским кафанама, од којих се посебно издваја кафана “Три шешира”. Њен боемски живот промијењен је доласком рата, а тада су кренуле болести (дијабетес) и недаће, као сјена на живот и добру, блиставу и квалитетну каријеру. Жанка Стокић је 1942. године позвана на разговор у њемачку команду, гдје је прихватила ангажман да игра кабаретске улоге, да се врати позоришту, што ће јој касније стварати проблеме. Наиме, доласком комуниста на власт, Стокићева бива ухапшена под оптужбом да је, због рада у “Весељацима” и “Централи за хумор”, те у емисији Радио Београда “Шарено поподне” “културно и уметнички сарађивала с окупатором и домаћим издајницима, стављајући у службу своје уметничке способности и свој велики глумачки реноме”.
Она је осуђена на осам година губитка националне части те на друштвено користан рад. Чистила је улице, а двије године касније, послије молбе за помиловање, добила је допуст да се врати умјетничком животу. Глумац Миливоје Живановић касније јој је донио вијест да јој је све опроштено, а редитељ Бојан Ступица да је добио сагласност да је ангажује у Југословенском драмском позоришту које је тада основано. Три дана након опроста и ангажмана Жанка Стокић преминула је у Београду.
Прије неколико година, 2009. године, Окружни суд у Београду усвојио је захтјев за рехабилитацију Жанке Стокић, наводећи да је почетком Другог
свјетског рата била чланица Народног позоришта у Београду, те да није била политички активна и да је стога изречена казна била заснована на политичким и идеолошким разлозима.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
