Сјећање на писца људских порока
Париз - Жан Батист Поклен, звани Молијер, био је драматург и један од најпознатијих комедиографа свих времена. Његове драме су и данас међу најгледанијим. Оснивач је комедије класицизма, гдје је исмијавао лажне научнике, љекаре незналице, уображеност обогаћених грађана, извјештаченост, надменост, лицемјерје и неморал.
- Његове комедије изузетно су адаптибилне на све могуће друштвене контексте и епохе. Иако је "Мизантроп" написан 1666, пун је свежине и актуелности. Можда и најмање смешна од свих Молијерових комедија, у њој се открива као генијалан писац трагичких судбина испричаних на смешан начин. Он је писац људских порока, подсмева се свакој врсти неумерене страсти - рекао је о Молијеру српски редитељ Егон Савин, који је на театарске даске поставио "Мизантропа", за којег каже да је и данас актуелан јер представља катаклизму опште вриједности и манипулација сваке врсте.
- Млади људи немају друго до презир према таквом свету или бег у екстремизам, можда чак и анархизам... Сви су пороци изашли на видело као и у свим временима великих друштвених и економских криза - рекао је Савин.
Молијер је рођен 15. јануара 1622. године као син богатог трговца и дворског тапетара, а умро је 17. фебруара 1673. године.
Знање латинског му је омогућило да чита дјела класичних писаца у оригиналу и, мада је завршио права, изабрао је и сам пут књижевности.
Захваљујући свом дједу имао је прилику да присуствује разним извођењима комедија и упозна принца Контија, који ће касније постати његов заштитник.
Молијер је свој живот завршио на позорници изводећи своје ремек-дјело "Уображени болесник". Пао је умирући од болова, а публика је мислила да је и то дио његове сјајне глуме.
Молијер је био највећи хумориста свога времена, али њему није једини циљ био да насмије људе већ и да их поучи, па се због тога може сматрати и моралистом.
Најпознатија Молијерова дјела су: "Смијешне прециозе", "Школа за жене", "Школа за мушкарце", "Дон Жуан", "Тврдица", "Тартиф", "Мизантроп", "Уображени болесник", "Учене жене", "Грађанин племић" и многе друге.
Миљеник Луја XIV
Молијер 1658. године под протекторатом краљевог брата игра пред краљем Лујем XIV Корнејеву трагедију "Никомед" и фарсу "Заљубљени доктор". Посједовао је заиста изузетан дар за комичност, његов глас и мимика су доводили до суза. Због свог дара, Молијер добија милост Луја XIV и краљ га поставља за одговорног за забаву на двору.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
