Сјећање на легенду: Зоран Радмиловић би данас напунио 80 година
На данашњи дан прије 80 година рођен је један од најбољих југословенских и српских глумаца Зоран Радмиловић.
Током своје богате филмске, серијске и позоришне каријере, овај рођени Зајечарац тумачио је улоге у 104 различита остварења, и то филмовима као што су "Маратонци трче почасни круг" и "Мајстори, мајстори", серији "Мајсторска радионица", као и представама "Радован III" и "Краљ Иби".
Умро је у 52. години живота.
По очевој жељи, Зоран је уписао Правни факултет у Београду, а потом је студирао и на Архитектонском и Филолошком факултету.
Упоредо је опробао своје глумачке могућности у КУД „Иво Лола Рибар", а затим је уписао и поступно апсолвирао глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију и започео каријеру у Београдском драмском позоришту (1962—1968), у коме испрва наступа у мање значајним представама.
Године 1964, због одустајања Љубе Тадића, Радмиловић ускаче у насловну улогу у "Краљу Ибију" (на сцени Атељеа 212), представи коју претвара – разоткривајући потпуно изузетну глумачку надареност – у тријумф импровизације (велики успјех остварује и на гостовањима у Паризу, Москви, Њујорку, Венецији и др.) , у „своју сцену" која ће трајати (заједно с каснијим "Радованом ИИИ" Душана Ковачевића) двије деценије.
Иако је остварио низ успјелих улога у позоришту (стални је члан Атељеа 212 од 1968. године до смрти), на филму, телевизији и естради, све су оне остале у сјени „улоге живота" у "Краљу Ибију" (чак и кад се ради о бриљантном остварењу – улози Молијера у истоименом комаду М. А. Булгакова, за коју је награђен Октобарском наградом града Београда).
Радмиловић је на филму је дебитовао 1962. године ("Чудна девојка", "Јована Живановића") и одиграо око двадесет улога. Главне је остварио у филмовима "Глинени голуб" (Т. Јанић, 1966), "Рам за слику моје драге" (Мирза Идризовић, 1968), "Поглед у ноћ" (Н. Стојановић, 1968), "Павиљон 6″ (Л. Пинтилије, 1978), "Срећна породица" (Гордан Михић, 1980).
Своју посљедњу, 299. по реду представу "Радован III", Зоран је одржао 9. јуна 1985. године уз велике болове.
Међутим, опет уз његову велику жељу представа је одржана до краја. Само три дана касније пребачен је у болницу из које се није вратио.
Преминуо је 21. јула 1985. године, а његово тиjело је кремирано.
Урна Зорана Радмиловића налази се у Алеји заслужних грађана на Новом Гробљу у Београду.
Током живота, овај легендарни глумац награђиван је бројним признањима а 1983. године добио је "Добричин прстен".
У част Зорана Радмиловића на манифестацији „Дани Зорана Радмиловића" у Зајечару, додјељује се награда "Зоранов брк", која је установљена 1991. године.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
