Сјећање на легендарног умјетника Ендија Ворхола: Геније масовне поп културе

Током свог живописног живота контроверзни стваралац је одавао утисак ексцентричне личности препознатљиве изблајхане фризуре. Међутим, иако је за живота био истовремено омиљен и оспораван, он је прије свега интригирао својим сликама, музиком и филмовима, али и бурним приватним животом. Шездесетих година постао је умјетничка икона и успио је да преживи покушај атентата, да би до краја живота постао умјетнички суперстар.

Рођен као Ендру Вархола у Питсбургу у Пенсилванији у радничкој породици словачко-русинског поријекла рано је показао таленат за умјетност. Након студирања дизајна на универзитету у Питсбургу, сели се у Њујорк 1949.  гдје гради нови дизајн сопствене личности, а потом и своје умјетничке каријере.

Напушта воде маркетинга и окреће се сликарству, које је спојио са комерцијалном умјетношћу, створивши правац познат као поп арт. Његове прве слике приказивале су ликове из цртаних филмова и реклама, које је радио ручно, да би потом теме тражио у брендовима америчке културе од хране преко “кока коле” до познатих личности попут Мерилин Монро, Елизабет Тејлор и Елвиса Прислија.  Године 1963. основао је атеље “Фабрика” и око себе је скупио сликаре, писце, музичаре и познате андерграунд личности. Почео је да се бави штампом на тканини, дизајном музичких омота, а слике је радио у серијама, постижући тиме не само да се бави умјетношћу масовне производње, већ и да сама умјетност постане масовни продукт. Изјављујући да жели да буде машина и константно умањујући значај креативности у продуковању својих радова Ворхол је начинио револуцију у модерној умјетности. Његов рад брзо постаје контроверзан и популаран, а сам Ворхол одбија да се дефинише као независни или андерграунд умјетник.

- Када људи објашњавају ко сам, онда или кажу “Енди Ворхол, поп умјетник, или “Енди Ворхол, андерграунд филмаџија”. Да будем искрен, ја појма немам шта значи то андерграунд, осим ако под тим не подразумијевају да ти не желиш да ико сазна за тебе. Ако је тако, онда мени није јасно по чему сам ја андерграунд, јер је моја једина жеља да ме људи примијете - рекао је Ворхол.

Слиједећи комерцијалност умјетничке визије Ворхол је његовао личну ексцентричност, са којом је презентовао своје суперстарове међу којима су биле Еди Сеџвик, Вива, Нико, Канди Дарлинг, група “Велвет андерграунд”. Важне личности из њујоршког умјетничког и филмског свијета појављивале су се у његовим филмовима, а што указује на Ворхолову повезаност са различитим умјетничким круговима у том периоду.

Године 1968. умјетница и феминисткиња Валери Соланас,  маргинална личност у атељеу, позната по групи С.Ц.У.М. - Друштво за сјечење мушкараца, пуца  у Ворхола, који је једва преживио рањавање. Ова трагедија радикално мијења Ворхола који се све више повлачи из “Фабрике”. Након скандалима обиљежених 60-их, сљедеће двије деценије у његовој каријери биле су мирније и комерцијалније, уз стални раст популарности његових радова. Ворхол је у том периоду почео да окупља око себе нове, богатије личности, које је портретисао, уз радове окренуте популарним и богатим галеријама, које су зарађивале огромне суме новца.

Средином седамдесетих постао је огромна звијезда и појављивао се често у штампи, као икона монденског живота окружен филмским и музичким звијездама попут Мика Џегера или Дејвида Боувија.  Ворхол је преминуо релативно рано, у 58. години у Њујорку. Према новинским извештајима, он се добро опорављао послије рутинске операције жучне кесе, прије него што је умро у сну од изненадног инфаркта.

Његова блиска пријатељица Пет Хакет, са којом је преко 20 година водио исцрпне телефонске разговоре касније објављене у форми дневника, каже да јој често постављају питање шта би данас мислио о свијету.

- Мој одговор је увијек потпуно исти. Немам никакву идеју. Како бих ја могла имати икакву представу о томе, када је било немогуће схватити шта ће рећи док је био жив? Немогуће је закључити или ухватити ток мисли једног генија - рекла је Хакетова.

Ворхол је сахрањен на гробљу у Питсбургу по грчкокатоличком обреду пошто је био декларисани вјерник и што није истицао, јер је то по његовим ријечима била приватна ствар.

Каријера

Ворхол се као умјетник бавио и комичним и озбиљним темама, бирајући предмете од конзерве супе до електричне столице. Користио је исту технику без обзира на то да ли слика гламурозне звијезде, предмете из свакодневног живота или слике самоубистава, саобраћајних несрећа и сл. Слике из серије “Деад анд Дисастер” трансформисале су личну трагедију у јавни спектакл. Осим сликарства, фотографија, цртежа и скулптура, између 1963. и 1968. снимио је преко 60 филмова. Неке од његових слика, попут “Удес сребрног аутомобила”, достигле су цијене од преко 100 милиона долара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.