Сјећање на чувеног Пабла Пикаса: Сматрао да се сликарство бави проблемима

Рођен је у Малаги, у Шпанији, а таленат је наслиједио од оца који је био сликар. Прву изложбу одржао је са 13 година и то у једном дијелу продавнице с кишобранима. Уз слике, скулптуре и керамику писао је поезију, па је у периоду од 1935. до 1959. године написао више од 300 пјесама. Написао је и три позоришна комада.

- Шта је лијепо? Сликарство се бави проблемима! Слике нису ништа осим истраживање и експеримент. Никада не стварам слику као умјетничко дјело. Све је у истраживању. Ја стално истражујем и у том сталном тражењу, постоји логични развој. Зато нумеришем и датујем слике. Можда ће ми једног дана неко бити захвалан због тога. Сликање је ствар интелигенције - говорио је Пикасо, који је једном приликом казао и да не подноси људе који причају о љепоти.

Прву слику је насликао са девет година, а она се зове “Ле Пикадор”, а на њој је осликао мушкарца који јаше коња у току борбе бикова.

Док се школовао у Барселони и Мадриду он је сањао о Паризу који је и досањао нашавши се крај Сене 1900. године. Живот у граду умјетности није му био нимало лак па је тако усљед недостатка новца да би се згријао морао да запали нека своја платна, а 1907. године пао је у депресију. Ипак надахнут француским сликарима почео је да осликава крајолике, а тај стил критичари су назвали “коцкастим” што је довело до назива “кубизам”. Његов живот је био интригантан, а када је Леонардова слика “Мона Лиза” нестала из Лувра Пикасов познаник, пјесник  Гуиллауме Аполлинаире, осумњичио је њега за то злодјело. Тада је Пикаса полиција испитивала о крађи “Мона Лизе”.

Пикасо је осликавао на платну, на зиду, израђивао је скулптуре, графике, керамику, колаже и плакате и у свему томе је био успјешан. Често је осликавао свакодневне предмете попут кутија за цигарете или еспадрила своје кћерке Паломе.

У историји сликарства заувијек ће остати уписана његова слика “Госпођице из Авињона” којом је направио праву револуцију. Слику је назвао по борделу у Барселони. Једна од најважнијих Пикасових побуна која је утицала на ово дјело је побуна против мита женске љепоте. Међутим, она се чини неважном у поређењу са другом побуном која је подразумијевала разарање већ створене представе о његовом сликарству. Бунио се против цјелокупне западноевропске умјетности, почевши од ране ренесансе. Пикасо је изучавао иберијску и афричку скулптуру, која је имала архаичне облике, који су га инспирисали да створи стилизоване, природне облике, да их распореди у строге геометријске оквире и да их, на крају, радикално деформише.

Његови радови излагани су широм свијета, а 1971. године у Лувру је приређена изложба у част његовог деведесетог рођендана. Прије њега ниједан живи умјетник није у Лувру имао изложбу својих дјела.

“Герника”

Једна од најпознатијих слика Пабла Пикаса и најчувеније дјело са антиратном поруком у историји умјетности је “Герника” из 1937. године која данас краси Музеј краљице Софије у Мадриду.  Смјештено у контекст грађанског рата у Шпанији, дјело осликава немилосрдно бомбардовање градића Гернике на сјеверу Шпаније, али и злослутно предсказање свега онога што ће донијети Други свјетски рат. Слика није смјела бити однесена у Шпанију све док се у њој није успоставила демократија.

Пикасо у Дубици

Пикасова графика “Глава мушкарца” већ годинама налази се у Народној библиотеци у Козарској Дубици, и право је обиљежје ове установе. Директорица Народне библиотеке раније за “Глас” је истакла да је графика изложена у библиотеци поводом пола вијека од њеног оснивања, а да је за излагање било потребно обезбиједити простор, сензоре и видео-надзор, те потврдити аутентичност.

- Туристи радо долазе да погледају Пикасову графику. Осим тога, драги гости увијек су нам ђаци прваци који су од родитеља и учитеља чули за графику па знатижељно разгледају. Осим графике посјетиоци сваким радним даном могу да погледају и богату легат библиотеку народног хероја Бошка Шиљеговића коју је он заједно са графиком поклонио библиотеци - навела је Балабанова.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.