Синови умиру први премијерно у НПРС: Рат прошао, синови се нису вратили
Бањалука - Ово је постратни комад, прича о постратним траумама људи који и даље траже своју децу, који траже нестале, њихових синова преживелих ПТСП-ијеваца, бораца, који имају грижу савести јер су преживели. Ми то, нажалост, и дан-данас живимо на овим просторима.
Рекао је ово послије премијере комада Мате Матишића "Синови, умиру први" редитељ Марко Мисирача, а како је прије првог извођења комада пред публиком за наш лист најавио, присутни су уживали у представи, али су заиста на крају доживјели неку врсту отрежњења.
У суботу увече у сали Народног позоришта Републике Српске аплауз на крају био је више од премијерног аплауза. То су они аплаузи помијешани са хиљаду питања у глави, укусом туге у грлу и горким смијехом. Редитељ је са глумцима на овом комаду радио два мјесеца и јако је поносан на екипу са којом је сарађивао.
- Одавно нисам, то морам стварно да кажем, имао ту срећу да велику ансамбл представу радим тако здушно, заједнички. Сви су, чини ми се, осетили колико је важно да се ова тема и ова прича исприча. Драго ми је да је ово први хрватски писац који се игра на овој сцени и видело се по реакцијама публике да ће ова представа имати дуг живот и надам се фестивалски - истакао је Мисирача.
Подсјетио је да је комад имао своју хрватску оригиналну верзију, имао је бошњачку у Босанском народном позоришту у Зеници и сада је ово пребачена верзија да буде српска прича.
- Тиме се негде круг затворио показујући да тај проблем и даље сви негде живимо. Ти исти политичари који су несрећним људима гурали синове у рат и у међувремену продавали фабрике и приватизовали, данас им преко мафије заправо продају лешеве њихове деце. Надам се да ће ова представа отрезнити неке људе, призвати их памети, објаснити им и поставити нека питања. То је у ствари оно једино што позориште може - да поставља питања - казао је Мисирача.
Реакцијама публике задовољан је и глумац Љубиша Савановић, који признаје да је било јако лијепо радити на овом комаду, јер их је, како каже, редитељ добро водио кроз представу.
- Тема коју комад обрађује нам је блиска и тиче нас се. Драго ми је да се послије Јовице Павића и Николе Пејаковића, који су сваки на свој начин обиљежили један период у раду нашег позоришта, појавио и још један наше горе лист, Крајишник, Марко Мисирача, за којег вјерујем да може направити значајне представе у националном театру - нагласио је Савановић.
Улоге су, поред Савановића и Стојковића, остварили Драгослав Медојевић, Наташа Иванчевић, Миљка Брђанин, Бошко Ђурђевић. Глумачке креације показали су и Горан Јокић, Златан Видовић, Светлана Тања Поповић, Рок Радиша, Ђорђе Марковић, Владимир Ђорђевић и Зоран Станишић. Музику за комад радио је бенд "Сопот" из Бањалуке. Премијери представе, поред бројне публике, присуствовале су личности из јавног и културног живота Бањалуке и Републике Српске, између осталих делегат у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Небојша Радмановић, генерални конзул Србије у Бањалуци Владимир Николић, посланик СНСД-а у Народној скупштини РС Игор Радојичић и министар спољних послова БиХ Игор Црнадак.
"Корак даље"
Глумцу Александру Стојковићу Пиксију било је јако тешко да игра у овом комаду.
- То је тема која се и мене лично тиче, али ја је нисам због тога поставио на репертоар. Заједнички смо размишљали о томе, јер сам назив ове сезоне гласи "Корак даље" и ми смо морали двадесет година послије свих тих дешавања да уперимо прст у реалан проблем који имамо. Комад је црнохуморни, видјели сте реакције публике, они просто уживају у свему томе, а онда их залијемо хладном водом. Такав нам је и живот - закључио је Стојковић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
