Шест деценија легендарног стрипа “Блубери”: Бунтовник који је промијенио вестерн

Почевши свој пут скромно унутар култног часописа “Пилот”, који је почео да објављује нову серију вестерна за коју је као сценариста био задужен хиперпродуктивни Жан-Мишел Шарлије (Риђобради, Танги и Лавадир), док је за цртачки дио посла био задужен млади Жан Жиро, штићеник славног Жилена (Џери Спринг). Овај тандем створио је причу “Форт Навајо”, у којој креирају лик бунтовног официра, инспирисаног лицем глумца Жан-Пол Белмонда, који брзо осваја публику, иако је то требало да буде ансамбл прича са неколико јунака. Одскачући својом појавом он се врло брзо издваја као централни лик, а већ у сљедећим причама Блубери због квалитетног сценарија искусног Шарлијеа, те сјајних графичких рјешења младог Жироа, постаје јако популаран у свијету девете умјетности.

Оригинално коришћење линија, употреба свјетла и таме, кадрирање, монтирање табли, колорисање, употреба пејзажа..., донијели су сасвим нов приступ тематици вестерна. Оно што је у првим епизодама почело као дуг класичним идеалима вестерна, храбри пионири Дивљег запада, сукоби са Индијанцима, продор цивилизације, врло брзо поприма нове, револуционарне контуре, како сценаристички, тако и визуелне.

- Од самог почетка нисам желио класичну врсту неустрашивог законодавца попут Усамљеног ренџера или Џерија Спринга. Такав лик је, по мом мишљењу, већ био доведен до смрти. Зато сам направио од Блуберија сушту супротност од ових класичних херојских архетипова. Прљав је, ружан и лоше расположен. Пије, пуши, коцка се и псује. А и да би се још више разликовао од осталих ликова који су више луталице, одлучио сам да га направим војником. Ипак нисам желио да буде добар мали војник који слуша наредбе и ради шта му се наложи. Блубери је сушта супротност томе, недисциплинован је, циничан и мрзи ауторитет - рекао је Шарлије.

Паралелно, како је Шарлије сценаристички напуштао обрасце класичног вестерна под утицајем свог млађег сарадника, тако је и Жиро уводио нови графички приступ тематици, заједно стварајући потпуно аутентичан ауторски стил, који је по својим ријечима варирао из приче у причу, стално побољшавајући свој цртеж.

- Вјечно покушавам да заборавим своја стара правила. Да их без престанка поново смишљам. Покушавам да никада не останем у зони сигурности - рекао је Жиро. Савршена комбинација идеја и цртежа, која је полако, али сигурно, “Блуберија” претворила у један од најбољих и најпопуларнијих стрипова у историји девете умјетности, дословно је експлодирала почетком седамдесетих када је Жиро под именом Мебијус почео радикално експериментисати са својим цртачким стилом и темама са којим се бавио. Шарлије такође почиње разбијати шеме својих сценарије, што је већ било прилично видљиво у епизодама “Гвоздени коњ”, “Човјек са челичном песницом”, “На стази Сијукса” и “Сулуди генерал”, али је прави преокрет настао са фантастичном двотомном причом “Планина сујевјерја” (“Рудник изгубљеног Нијемца” и “Утвара са златним мецима”.

У ове двије повезане приче Шарлије представља сагу о потрази за мистериозним рудником злата у земљи Апача, коју боји психоделичним моментима, гротеском, црним хумором и хорор атмосфером, што његовом сараднику даје прилику да се размаше цртежом правећи прави визуелну раскош од сваке табле. Сјајан пријем публике и критике даје им вјетар у леђа, па Блубери брзо постаје прво лажни дезертер из војске, да би за рачун владе тајно повратио тајно благо Конфедерације из Мексика у сјајним епизодама “Бисер Чиваве”, “Човјек који је вриједио 500.000 долара” и “Балада за сандук”. Динамична и епска прича о изгубљеном злату, снажан женски лик и упечатљиви негативци те Жиров цртеж који бриљира у комбинацији пера и туша те коришћењем боја уз перфектан приступ детаљима, створио је од ових албума бестселер у свијету стрипа.

Ипак, њихово разбијање занатских образаца, те незадовољство хонорарима и ауторским правима, доводи до сукоба са уредништвом “Пилота” и издавачем Жоржом Даргом, који тешко прихватају промјене у индустрији и начину рада својих умјетника. Шарлије се посвећује документарном филму и раду на телевизији бавећи се серијалима на тему тајанствених убистава од Кендија до Мартина Лутера Кинга, из чега црпи сјајну инспирацију за нове сценарије, док Жиро као Мебијус ради гомилу експерименталних стрипова за “Метал ирлан”. Ауторски тандем “Блуберија” иде још даље претварајући свог јунака у робијаша и одметника од закона у епизодама “Одметник” (1974) и “Анђеоско лице” (1975), уводећи га у тајну завјеру која има за циљ да убије предсједника Гранта и уведе диктатуру у САД. Жиро дословно бриљира у овим епизодама разбијајући све стандарде и правила европског и свјетског, смањује број кадрова, шири перспективе, појачава степен насиља и сексуалности. Одличан пријем и критике и публике само потврђују њихов избор, али не желећи да праве компромисе остављају Блуберија дословно у ваздуху након епизоде “Анђеоско лице”, што изазива огроман притисак публике на издавача, док се они баве својим личним преокупацијама, укључујући и јако сличан вестерн стрип “Џим Катлес”.

Након повратка ауторских права у своје руке, након четири године враћају се 1979. године свом јунаку епизодама “Сломљени нос”, “Дуги марш”, “Фантомско племе” и “Крај пута”, које током осамдесетих Блуберија претварају у свјетски феномен, а по бројним мишљенима представљају стилски врхунац овог стрипа, како на тему приче, тако и цртежа. Потом слиједи шок, јер Шарлије 1989. године изненада умире од срчаног удара, остављајући Жироа самог. Он 1990. довршава започету епизоду “Аризона лов” по Шарлијевим биљешкама, али требало му је скоро пет година да се врати Блуберију, јер је по његовим ријечима серија изгубила “оца” те да је “мајци требало времена да оплакује”. Када се Жиро напокон вратио, направио је серијал о доста старијем Блуберију, коцкару који се налази у Тумбстону у доба браће Ерп. Жиро као сценариста и цртач прави серију од шест епизода од 1995. до 2007. године: “Мистер Блубери”, “Сјенке над Тумбстоуном”, “Апач Џеронимо”, “ОК корал”, “Даст” и “Апач”, са далеко мрачнијом атмосфером и доста грубљим карактером главног јунака. Експериментише са доста чистијим линијама и наглашава дубинску динамику табли, стварајући ревизионистички вестерн, који кокетира са трилером и хорором, али и полако идејно своди рачуне јунака који је од идеалисте и заштитника закона постао уморни циник, разочаран у свијет који је бранио. Такође радећи епизоде спин-оф пројеката “Маршал Блубери” (постоји још један спин-оф Младост Блуберија) са другим ауторима, отплаћује поштено свој дуг поручнику, заслужном за његов улазак на свјетску стрип-сцену.

Врло брзо након што је Жан Жиро умро 2012. године издавачка кућа “Дарго” штампа интеграле “Блуберија”, а широм свијета се штампају бројна издања у свим форматима, да би била одата почаст једном од класика девете умјетности. Стрипу, који не само да је испунио стандарде жанра, из којег је потекао, већ је у складу са временом константно правио креативне помаке, не дозволивши да правила постану ограничење, већ темељ на којем је направљено једно од најбољих и најзначајнијих умјетничких дјела у историји поп културе.

Домаћа издања

На простору бивше Југославије “Блубери” је био и остао један од најпопуларнијих стрипова, уз огромно поштовање публике и критике.

На домаћем тржишту Блубери је излазио широм региона у неколико стрип-ревија (“Панорама”, “Стрипотека”, “Бисер Стрип”, “Комикс стрип”...), али и у форми албума за неколико издавача од “Bookglobe” преко “Маркетпринта” и “Чаробне књиге”, која је комплетирала његов опус на српском језику.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.