Сергејева далека звијезда споменик оца сину

Да је Сергеј жив, сигурно би на културној сцени све било другачије. Да је Сергеј жив, низале би се пјесничке збирке, а у Љубињу би дјеца пјевала хитове, глумила, рецитовала. Нажалост, таква је коб младих пјесника да рано, високо узлете... толико високо да остану горе на небу, као далека звијезда.

Баш тако се и зове књига "Сергејева далека звијезда", коју је "изградио" његов отац Ратомир Ћук. Сала љубињске библиотеке "Доктор Љубо Михић" у четвртак увече, на дан његовог рођења, била је претијесна да прими све оне којима је Сергејева поезија значила. Један од њих је био и рецензент књиге, књижевник Ђорђе Дабарчић.

- Сергеј је мој сабрат по стиховању. Дружили смо се на поетским вечерима широм Херцеговине. Ова књига је споменик који подиже отац сину. Ово је складна творевина која има своје цјелине, има ту Сергејевих пјесама, пјесама посвећених њему, његовој поезији, рецензијама - каже Дабарчић.

Сергеј је већ у основној школи настојао да се издвоји из просјечности, па је са неколико другова покренуо школски часопис "Наша ријеч", у којем је објавио своје прве прозне и пјесничке радове. Као средњошколац објавио је пјесме у мостарској "Слободи". Објавио је три збирке пјесама, организовао фестивал "Дјеца пјевају хитове", био организатор првих уличних трка. Године 2000. основао је Позориште младих "Гимназијалац", покренуо у Љубињу Први фестивал омладинских позоришта Републике Српске". Организовао фестивал рецитатора предшколског узраста "Мала-велика срца", покренуо Омладински радио и још много тога. Прва збирка пјесама "Горак осмијех" објављена му је у Никшићу 1994. године, у издању Српског просвјетно културног друштва "Просвјета" Љубиње. Пјесме у овој збирци настале су углавном 1992. и 1993. године, као одраз Сергејевог разочарања што, због великих здравствених проблема, са својим вршњацима није могао да оде на ратиште.

- Очекивао сам да ће неко у Љубињу урадити ову књигу, а онда сам се ја прихватио посла. Ова књига није могла бити јуче ни сутра, морала је бити баш данас, на дан Сергејевог рођендана. Док сам тражио текстове по његовој соби, листао збирке, зачудио сам се и потврђујем - Сергеј је велики пјесник. Нисам вјеровао професору Ружићу у Новом Саду који је говорио: "Мостар је имао Шантића, Требиње Дучића, а Љубиње има Сергеја Ћука". Изгледа да је тако - казао је Сергејев отац, Ратомир.

Књигу је, објашњава, радио да би у Љубињу наставили да се организују културни догађаји које је Сергеј покренуо.

-        Сергеј то чека. Ми чекамо. А ви, кад ноћу погледате у небо, намигните, Сергеј вас сигурно гледа. И, ево те књиге. Листајте, или читајте, или ишчитавајте, или напамет учите неки стих који вас заталаса. Овдје на овом врелом херцеговачком камену или тамо негдје на далеким меридијанима докле су допрли Сергејеви стихови, тражите далеку звијезду за којом је тежио Сергеј и коју је каткад спуштао у свој кутак, у своју собу. Тамо је остало доста записа, па нека се неко од вас одважи и стави ново зрнце у овај мозаик - надахнуто и са тугом у гласу говорио је Ратомир.

Споменик љубињском пјеснику и редитељу Сергеју Ћуку у Љубињу окићен је цвијећем. На предњој страни споменика су уклесани стихови Сергејеве пјесме "Рођен у камену", а на полеђини је исписана цијела пјесма "Суза из крша".

Пријатељи о Сергеју

На промоцији, пред љубињском публиком стихове пјесама најистакнутијих српских пјесника, али и неке од најљепших Сергејевих пјесама, попут оне "Рођен на камену", рецитовао је његов близак пријатељ Велибор Јовчић. О Сергеју су кроз стихове говорили још неки од многобројних пријатеља и поштовалаца Ћуковог лика и дјела, књижевник Вукашин Лугоња, те новинар и књижевник из Мостара Веселин Гатало.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.