Сербска мома сија два вијека
Прва пјесма српског пјесника Симеона Милутиновића Сарајлије "Сербска мома", први пут објављена у "Малој простонародној славеносрпској пјеснарици" Вука Стефановића Караџића, прославља двјестоту годишњицу.
Тим поводом је Народна и универзитетска библиотека Републике Српске приредила изложбу "Пјесник небом осијани", чији је назив инспирисан стиховима "Да, свагда ми драги наставниче, српски пјевче небом осијани", које је Његош упутио Симеону у посвети "Луче микрокозма". Објављена је и прва пјесникова персонална библиографија аутора Јелене Јањић из Народне и универзитетске библиотеке РС под називом "Библиографски опис дјела Симеона Милутиновића Сарајлије (1814-2014)".
- Намјера нам је да допринесемо откривању и преиспитивању Симеоновог удјела у развоју српске културе, а тиме и вредновању националног културног насљеђа 19. вијека - казала је Јањићева.
Рођен трећег октобра 1791. године овај пјесник се огледао у низу значајних дјелатности, а школовао се у Земуну, Сегедину, Сремским Карловцима и Лајпцигу.
- Симеонов рад у историји српске књижевности није цјеловито сагледан и вреднован. Његово дјело остало је неоправдано у сјенци два велика савременика Вука и Његоша - истиче ауторка библиографије.
Књига садржи библиографски опис пјесникових, за живота и постхумно објављених дјела, која су хронолошки поредана.
- Бранко Радичевић, Лаза Костић, Васко Попа, Милош Црњански и многи други су се задуживали у пребогатом Симеоновом пјесничком дућану - казала је Јањићева.
Она наводи да је 1891. аустроугарска управа спријечила покушај Срба да подигну споменик Сарајлији те да је наредбом главног одбора за подизање споменика одгођена и главна свечаност у његову славу.
- О стогодишњици његовог рођења сарајевска "српско-православна црквено-школска општина" изабрала је одбор за подизање споменика пјеснику, али он никада није подигнут иако су средства према извјештају одбора сакупљена - рекла је Јањићева.
Ауторка истиче да Сарајлија није био само наш велики пјесник, већ и историограф, сакупљач народних пјесама, преводилац, издавач, писар Совјета, устаник, али и учитељ Велике школе. Такође је био и секретар Петра Првог Петровића, као и Његошев учитељ, секретар Попечитељства просвештенија, директор нормалних школа у обновљеној Србији и један од првих чланова Друштва српске словесности.
Чикма-сокак
Симеон Милутиновић Сарајлија потиче из имућне српске трговачке породице, а рођен је у некадашњем сарајевском Чикма-сокаку.
- Ова слијепа улица, Ћумурија чикма, на лијевој обали Миљацке, спаја два изузетна имена наше књижевности Симеона и вијек касније рођеног Иву Андрића, чија се породична кућа ту налазила - казала је Јелена Јањић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
