Шербеџијино отворено писмо хрватском министру бранитеља

Index.hr
Шербеџијино отворено писмо хрватском министру бранитеља

Након што је хрватско Министарство бранитеља саопштењем напало глумца Радета Шербеџију, он је написао отворено писмо министру Томи Медведу, пише "Индекс".

Министарство бранитеља је 10. новембра у саопштењу напало прослављеног глумца због његових наводних изјава о Домовинском рату.

Након хајке коју је покренуло Министарство бранитеља, у њу су се укључило и неколико десничарских удружења, која су тражила забрану Шербеџијиног концерта у Лисинском и то због "озбиљног угрожавања сигурности проузроковане револтом бранитеља".

Шербеџија је потом писао писмо Медведу преко адвоката Чеде Продановића, у којем је тврдио да је "присиљен да демантује оно што никад није рекао".

Како наводи хрватски портал, хајка није престала ни након тога, а Шербеџија се обратио отвореним писмом Министарству бранитеља. Писмо је пренијето у цијелости.

Шербеџијино писмо Министарству бранитеља

"Поводом јавног обраћања вашег Министарства медијима Хрватске о мојим наведним изјавама на прес конференцији сајма књига у Београду, а које сте објавили на основу нетачних и произвољних тумачења онога што сам ја тамо говорио, дозволите да вам се овим путем јавно обратим.

Већ вам је мој адвокат Чедо Продановић упутио два писма и приложио транскрипт и аудио снимак с прес конференције у Београду с циљем да се демантују нетачни и лажни наводи онога што сам тамо наводно рекао. Упркос тим приложеним документима, који потпуно демантују моје наводне изјаве на основу којих сте ме неправедно оптужили, ви до данас нисте нити моме адвокату, а ни хрватској јавности објавили да сте располагали нетачним наводима онога што сам говорио на тој прес конференцији. Ваша исхитрена и опасна објава о мојим наводним изјавама која је преузета из жуте штампе једне стране државе изазвала је праву лавину огорчења у хрватским медијима и ви сте ме ставили у крајње неугодну и опасну ситуацију у којој се морам оправдавати за нешто што нисам никада мислио, рекао, нити учинио.

1975. године Мирослав Крлежа дошао је у театар ИТД да види моју монодраму 'Мој обрачун с њима', коју сам направио и саставио од његових пјесама, прозног дјела 'Излет у Русију' и политичких есеја, у којима се обрачунавао с комплексним односима на Балкану говорећи о људској глупости као свемирској сили над нама и о погашеним свијетлима у балканским крчмама из којих нас вјечно вребају мракови, примитивизам и крвопролића. Након представе сједио је у мојој гардероби и дуго ћутао. Вјероватно је, схватајући што је то мене, тада младог глумца, толико узнемиравало у тој нашој стварности. Затим ми је рекао реченицу које се увијек сјетим када се нађем на нишану неких озлојађених и ратоборних људи: 'Свираш ти на виолини, мали мој, али запамти - твој живот ће бити борба с дивљим звјерима!'

Нисам тада схватао пророчку дубину његових ријечи. Али ми се сада, када се ближим годинама које је Крлежа у то вријеме имао, враћају те његове ријечи упозорења а и ћутање у које је провео посљедњих двадесет година.

У животу сам изабрао пут умјетности али се неминовно на овим нашим просторима мијешала политика у мој живот. Био сам од један оних умјетника који је увијек изражавао своје мишљење, ставове и реаговао на разне неправде и проблеме с којима се носило друштво у којем сам живио.

1971. године у Хрватском народном казалишту одржао сам говор у којем сам бранио Мику Трипала и напао бирократски бољшевички партијски систем СК Хрватске. Због тога сам годинама имао озбиљних проблема с политичким властима у Хрватској.

'Као младог човјека интригирала су ме питања партијског једноумља'

Као младог човјека интригирала су ме питања Голог отока и Информбироа, партијског једноумља, једнопартијски систем, протекције, везе, неправде.

Деведесетих година када је почело звецкање оружјем и разбуктали се национализми који су очигледно водили у крвополиће, дигао сам свој глас. На бројним мировним концертима, трибинама, скуповима и акцијама, често сам био са само шачицама људи који су покушавали спријечити ужас који је долазио. И управо због таквог мог миротворног ангажмана постао сам трн у оку свим острашћеним националистима и ратним хушкачима, и кренула је тешка медијска кампања против мене, с измишљеним причама, изјавама и тобожњим мојим ставовима. Све је кулминирало када сам на мировном скупу у Сарајеву, гдје сам се затекао због промоције мога и Монтеновог албума, упутио поруку свијету и Уједињеним нацијама да хитно шаљу своје мировне снаге и да спрече рат који ће иначе овдје почети.

У извјештају загребачког ТВ Дневника пуштен је видео снимак без мог говора али је спикер рекао да је то изгледа задњи покушај Шербеџије да спашава Југославију. Београдски ТВ Дневник је цинично пренио да је изгледа Шербеџија одабрао страну... муслиманску.

То је само један примјер како се медијима манипулисало и како је глас разума био узалудан. Резултирало је тиме да сам постао дежурни кривац и непријатељ и једног и другог народа. У Загребу пријетње, у Београду пријетње и пуцање из пиштоља. Постао сам, као и мој стари Крлежа, двоструки издајник. У Београду продана душа и смеће с југословнеског ђубришта, како ме је титулирала Мира Марковић, а у Загребу Милошевићевац и четник. А ја сам био и остао син хрватског партизана.

'Моја мисија мирења постала је бесмислена'

Моја мисија мирења и спречавања рата постала је бесмислена, а како је моје лице било и сувише препознатљиво и многе људе провоцирало, постало ми је немогуће живјети у мојој земљи и отишао сам.

Услиједиле су године рата и страдања хиљаде људи. Наравно да поштујем свакога тко је бранио свој дом, све истинске хероје и све страдалнике. Таквих је много и цијена рата је застрашујућа. Медијске сплетке и игре око мога имена су се и послије рата настављале, а неке се готово плански понављају, обично прије неких избора или политичких скандала, па се у недоглед понављају лажи, на примјер о томе да сам у зиму 1991. снимао филм у разрушеном Вуковару. И узалуд мој деманти свих ових година.

Па ево и сада се опет прича понавља. Ја уистину у своме интервјуу на Београдском сајму књига нисам ни једном ријечју споменуо Домовински рат, хрватске бранитеље, хрватске генерале нити Хаг.

Од бројних медија који су били присутни само је неколицина жуте штампе искривила моје ријечи. На основу тога Министарство бранитеља је несмотрено и без провјере аутентичности послало саопштење јавности у којем сам озлоглашен.

'Неодговоран поступак државне институције'

На писање портала и жуте штампе већ дуго не реагујем. Али сматрам да је ово неодговоран поступак једне државне институције.

Ја читав свој живот у тешким временима у којима смо живјели и кроз која још увијек пролазимо желим спајати људе и надам се да ћемо једнога дана изаћи из кругова насиља и страдања у која нас је наша историја утопила. То неке иритира али увјерен сам да Хрватска иде према грађењу једног слободног и демократског друштва у којем ће неке нове генерације срећније расти.

Што се мене тиче, упркос свему, изградио сам неколико каријера с којима сам задовољан, стекао пријатеље на које сам поносан, а публика која ме је кроз све ове године пратила зна да нема потребе да Министарство бранитеља икога брани од мене.

И умјесто да се Министарство обрачунава са мном, корисније би било да све своје капацитете усмјери на бројне проблеме бранитеља и хрватског народа. И да сви заједно градимо овде један бољи и срећнији живот.

Поштовање,
Раде Шербеџија"

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана