Саша Каралић, умјетник, за “Глас Српске”: Умјетност не смије да буде политички памфлет
У доброј умјетности се ништа не подразумијева, већ тек треба да се спозна у малом и драгоцјеном простору који ствара умјетничко дјело између аутора и публике. Тај простор, који је један од ријетких простора слободе у данашњем свијету, под сталним је утицајем и нападом политике, религије и тржишта који покушавају да га присвоје и искористе.
Рекао је то за “Глас Српске” умјетник Саша Каралић, чија ће изложба “Квадрат” и роман “Три знака круга” сутра бити представљени публици у Банском двору у Бањалуци у организацији Удружења за промоцију и популаризацију књижевности “Императив”, у сарадњи са овом установом. Изложба ће бити отворена у 20 часова у малом изложбеном салону, док је промоција књиге предвиђена за 20.30 часова у вијећници Банског двора.
- Одскоро напад долази и из неочекиваног правца, од стране традиционалног пријатеља умјетности, од љевице, која кроз своје нове фракције покушава да пропише о чему умјетност смије, а о чему не смије да говори, да сву умјетност стрпа под исти називник и да у њој тражи истомишљенике и непријатеље. Умјетност јесте политичка дјелатност, али ни у ком случају не смије бити политички памфлет - додао је он.
ГЛАС: Како је настала изложба “Квадрат”?
КАРАЛИЋ: Ријеч је о мом умјетничком пројекту “Квадрат” из 2012. и пројекту “Портрети за музеј” из 2015. који се на њега наставља. “Квадрат” се састоји од тридесетметарског знака и кратког филма. Овај пројекат изведен је на брду Кик у селу Ивањска, данашње Поткозарје, гдје је почетком осамдесетих година прошлог вијека група омладинаца бијело обојеним камењем исписала велика слова “Тито” и уоквирила их звијездом петокраком, као израз оданости тада преминулом предсједнику Југославије. Обиљежје је одржавано до краја осамдесетих, када је нагло изгубило друштвену и политичку функцију. Тридесет година касније предложио сам изградњу другог обиљежја на истом мјесту, једноставан знак квадрата. Овај знак понудио сам као простор за политику о чијем начину кориштења и сврси треба да одлуче они који га граде. Током три јулска дана група добровољаца искрчила је брдо, пронашла и ископала камење старог обиљежја и од њега на истом мјесту направила знак.
ГЛАС: Шта је све обједињено овом поставком, шта је њена главна тема?
КАРАЛИЋ: У малом салону Банског двора публици ће бити представљен тринаестоминутни филм који прати изградњу квадрата и фотографије старог и новог обиљежја. Биће приказани и портрети људи који су учествовали у изградњи квадрата, а дио њих и у изградњи обиљежја “Тито” почетком осамдесетих. Ови портрети насловљени “Портрети за музеј” рађени су за изложбу у Музеју Југославије у Београду 2015. године и тематски су везани за ово мјесто гдје су први пут приказани. Приказивањем ове поставке у Музеју “25. мај” портрети учесника радне акције враћени су на мјесто одакле је потекла њихова социјалистичка идеја заједништва. Учествујући у изградњи новог знака ови људи не покушавају да оживе ту идеју, већ да искористе сјећање на некадашњу заједницу и заједничко дјеловање као основ за ново политичко промишљање.
ГЛАС: Биће представљен и Ваш роман “Три знака круга”. Да ли су и на који начин повезани изложба и роман?
КАРАЛИЋ: Пројекат “Квадрат” се у роману спомиње као дио описа сцене у једном минхенском изложбеном простору. Оно што га везује уз роман је пропитивање односа између симбола и колективног сјећања, између језика и знака и начина на који знак учествује у стварању одређеног идеолошког дискурса. У пројекту “Квадрат” предност је дата знаку, који окупља људе око себе и иницира одређену продукцију језика. У роману је обрнуто. Језик је приказан као доминантан идеолошки инструмент који служи индоктринацији и разара заједницу. Или, као што каже један од ликова у роману: “Језик је моћ, и онај ко влада њиме, влада свијетом”. Приказивањем изложбе уз разговор о роману ова два угла гледања истог проблема уједињена су и представљена у истом простору.
ГЛАС: Која је главна порука коју Ваш роман шаље читаоцима?
КАРАЛИЋ: Три знака круга се везују уз цртеж о којем се говори у централном дијелу романа и који приказује три круга који се пресијецају. Ради се о кармелићанском цртежу који представља основне елементе њиховог учења: заједницу, службу и молитву. Тек у пресјеку кругова, кажу кармелићани, у међудјеловању елемената, човјек може да пронађе своју сврху на земљи. Носиоци радње су три лика од којих су двојица смјештена у вријеме Другог свјетског рата, а трећи у данашње доба. Историјски оквир у роману је важан, али главни фокус је на ликовима и њиховим судбинама.
Амстердам
ГЛАС: Живите у Амстердаму, можете ли успоставити паралелу између културно-умјетничке сцене тамо и овдје?
КАРАЛИЋ: У конвенционалним смислу, умјетничке сцене више не постоје. Умјетничка дјелатност данас се групише око утицајних кустоса, кустоских колектива и умјетничких институција које настоје да дјелују на међународном нивоу. Фокус је помјерен са локалног на виртуелни глобални простор. У тој ситуацији сви уче од свих или, што је чешћи случај, нико ни од кога, јер се садржаји углавном проналазе и користе по систему копи-пејст без много размишљања и ауторефлексије.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
