Сарита Вујковић и Јакша Ћаласан за "Глас" о сарадњи МСУРС и Народног музеја Црне Горе
Нетипична изложба “Прогонеее ме твоје очи” црногорског умјетника Тадије Јаничића која је реализована у сарадњи Народног музеја Црне Горе и Музеја савремене умјетности Републике Српске отворена је у Музеју савремене умјетности Републике Српске, а посјетиоци ће моћи да је погледају до 25. августа 2024. године.
Битно је напоменути да је изложба реализована као резултат недавно потписаног Споразума о сарадњи између Музеја и Народног музеја Црне Горе, најзначајније музејске институције Црне Горе. О томе како је дошло до сарадње и на који начин ове институције граде културни и умјетнички простор доступан широким слојевима становништва те њихово заједничко креирање садржаја попут изложбе Тадије Јаничића за “Глас” говоре директорица МСУРС Сарита Вујковић и директор Народног музеја Црне Горе Јакша Ћаласан.
ГЛАС: Црногорски умјетник Тадија Јаничић је повезао Музеј савремене умјетности Републике Српске и врло значајну музејску институцију Црне Горе - Народни музеј. На који начин је дошло до сарадње и да ли је ово прва сарадња ове двије институције?
ВУЈКОВИЋ: Посебно нам је задовољство што имамо прилику да угостимо умјетника Тадију Јаничића, који се својим умјетничком радом издваја управо темама којим се бави. Он брише границе између елитног и маргиналног те свакој теми приступа духовито и чини се безбрижно и управо је ово разлог што сматрам да ће бањалучка публика уживати у овом умјетничком пројекту. Изложбом “Прогонеее ме твоје очи” наставља се сарадња коју Музеј савремене умјетности Републике Српске његује уназад неколико година са овом значајном институцијом у Црној Гори - Народним музејом Црне Горе. Напоменула бих да је наша сарадња започела још 2017. године са изложбом “Простор, облик, додир”, на којој су представљена дјела из колекције нашег Музеја прилагођена за слијепа и слабовида лица. Такође бих споменула и изложбу “Перцепције: Цвијет је најљепши кад је неубран”, која преиспитује заступљеност и видљивост жена на савременој умјетничкој сцени кроз дјела умјетница из Велике Британије и региона, на којој су биле укључене и црногорске умјетнице.
ГЛАС: Можете ли нам представити изложбу “Прогенее ме твоје очи” и рад умјетника Тадије Јаничића?
ЋАЛАСАН: Тадија је регионално познат умјетник и ми смо са њим дуго припремали и договарали се о овој изложби. Сарадња између Музеја савремене и Народног музеја већ постоји, али након потписаног споразума одлучили смо да у овој години заједничким снагама реализујемо изложбу “Прогонеее ме твоје очи” Тадије Јаничића. На њој је приказан Тадијин умјетнички рад уназад десет година. Изложба је комуникативна, занимљива и тјера нас да размишљамо о свакодневици, али и о друштвеним и политичким контекстима. Назив изложбе представља назив једног од његових радова, али и директно алудира на познату пјесму Здрава Чолића “Твоје очи” и самим тим добија још једно другачије виђење поп културе и умјетничког израза. Он је умјетник који се једнако добро “игра” и сликом и ријечју, колико су му важне ријечи и називи радова видјећета на самој изложби. Искористио бих прилику да споменем његову слику “Глад” која на забаван начин приказује “Глово” достављача, чиме указује на менталитет потрошачког друштва и лагодности у коју се лако уживјети.
ГЛАС: Колико су важне институционалне сарадње и како доприносе развоју публике?
ВУЈКОВИЋ: Сарадња институција региона је заиста јако важна, јер на тај начин подстичемо културни развој и културну комуникацију између наших институција и умјетника те успостављамо међукултурално разумијевање и развијамо релевантне теме у контексту размишљања о будућности свијета у смјеру културних и умјетничких садржаја. Изложбени пројекти поред тога што пружају могућност да се упознамо са новим савременим умјетничким праксама дају прилику младим људима да пронађу инспирацију за свој умјетнички израз.
ГЛАС: Умјетници готово увијек сматрају да немају довољно излагачког простора, са каквим простором за умјетност и умјетнике располажу градови у Црној Гори, посебно на Цетињу?
ЋАЛАСАН: Цетиње је мали град, али важно је да се на Цетињу налази Народни музеј Црне Горе. То је музеј комплексног типа који чини девет зграда: Историјски музеј, Музеј краља Николе, Музеј Петра ИИ Петровића Његоша, Његошева родна кућа, Његошев маузолеј на Ловћену, Маузолеј владике Данила, Умјетнички музеј са Галеријом савремене умјетности “Миодраг Дадо Ђурић” и Атељеом ДАДО; Етнографски музеј и Археолошки музеј. Музеји су смјештени у здањима која су културно-историјски споменици највећег значаја. Сви ови музеји повремено приређују изложбе, али најчешће се приређују у Галерији “Дадо Ђурић” једној модерној, лијепој и функционалној згради предвиђеној за изложбене поставке на којој могу да излажу умјетници. Ово је довољно за само Цетиње, за Црну Гору било би значајно да постоји још адекватних простора за излагање, али се на томе свакако ради.
ГЛАС: Колико се наша умјетничка сцена развија и на који начин се умјетнички пројекти приказују изван граница наших земаља?
ВУЈКОВИЋ: Наша сарадња и генерално умјетнички пројекти показују да је регионална сцена врло развијена и добро повезана, а то видимо кроз активно представљање домаћих умјетника. Искористила бих прилику да додам да је наш музеј учествовао у једном врло посебном пројекту, а у питању је изложба “Спорт у уметности. Уметност спорта” која је отворена током јуна у Културном центру Србије у Паризу, која је настала као резултат сарадње Галерије Матице српске, нашег музеја и Музеја Југославије, а реализована је поводом предстојећег отварања Олимпијских игара у француској престоници. Ова изложба показује колико је важна континуирана сарадња институција која доприноси јачању културне и умјетничке сцене у локалном, али и регионалном контексту.
ГЛАС: Колико су значајне сарадње попут ових, прије свега за умјетнике из региона?
ЋАЛАСАН: Повезивање је значајно и за умјетнике и за институције. Овај начин сарадње нам помаже у рјешавању одређених заједничких проблема, доношењу различитих одлука, развијању креативних идеја, али и размјењивању искуства. Посебно нам је драго да комуницирамо унутар региона, јер се налазимо заправо на истом културолошком поднебљу гдје се ипак најбоље разумијемо. Тако је и за умјетнике важно да свој умјетнички сензибилитет прво изграде на нашем поднебљу.
Допадљиво и шармантно
ГЛАС: Колико је бањалучка публика упућена у савремени израз какав има умјетник Тадија Јаничић?
ВУЈКОВИЋ: Тадија Јаничић је умјетник који ужива популарност међу млађом генерацијом умјетника и публике. Његов умјетнички израз је врло допадљив и шармантан и са лакоћом детектује феномене наше стварности. С обзиром на то да је умјетник Јаничић и те како важно име савремене умјетничке сцене, сматрам да ће бањалучка публика бити задовољна, али да ће у његовим радовима успјети да пронађе и одраз времена у којем живимо.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.