Сарита Вујковић, директорица МСУРС, за “Глас”: Посјећеност доказ да програмом задовољавамо укус публике

Током прошле године имали смо низ значајних и репрезентативних изложби - годину смо започели ретроспективном изложбом Горанке Матић “Искуство у гужви”, потом смо отворили изложбе Борјане Мрђа “Декоративна сопства” и Игора Бошњака “Будућност се понавља више него историја”, а затим и гостовање изложбе Биљане Ђурђевић “Студија случаја” којом је настављена сарадња са Музејом савремене уметности у Београду.

Овако је разговор за “Глас Српске” започела директорица Музеја савремене умјетности Републике Српске Сарита Вујковић говорећи о изложбама реализованим прошле године, које су, свака на свој начин, привукле публику,  једнако као и њихови пратећи садржаји.

- На крају смо годину завршили најпосјећенијом изложбом “Колекција као огледало. Модернизам у дјелима из Галерије Матице српске” која је настала као резултат сарадање наше институције са Галеријом Матице српске у Новом Саду. Све изложбе су имале своје пратеће програме у виду стручних вођења, радионице за дјецу, филмске вечери, конференције, низ концерата класичне музике које су организоване у сарадњи са Академијом умјетности УНИБЛ, али и значајне пројекте за нашу институцију - додаје Вујковићева.

ГЛАС: Шта бисте посебно издвојили?

ВУЈКОВИЋ: Посебно бих издвојила пројекат који је обиљежио 2022. годину, а то је завршетак прве фазе реконструкције зграде који је подразумијевао адаптацију крова централног дијела зграде, санацију и адаптацију поткровних просторија намијењених за прву јавну специјализовану библиотеку за умјетност у Републици Српској, читаоницу и истраживачки центар за проучавање савремене умјетности. Ова фаза реконструкције обухватила је и уградњу лифта који је повезао све четири етаже зграде која ће тако у потпуности бити доступна лицима са инвалидитетом јер је циљ музеја да у потпуности постане инклузивна институција, доступна и отворена за све своје посјетиоце. Управо завршавамо ревизију библиотечког фонда, након тога ће се радити на стручној обради специјализоване библиотеке музеја која ће ускоро у свом пуном капацитету бити отворена за будуће кориснике.

ГЛАС: Поменули сте изложбу “Колекција као огледало” која је била најпосјећенија. Колико је данас уопште тешко привући, заинтересовати публику и да ли МСУРС усмјерава рад на основу заинтересованости посјетилаца и колико је то могуће?

ВУЈКОВИЋ: Имали смо прилику да у Бањалуци изложбу “Колекција као огледало” преставимо у години јубилеја Галерије Матице српске која је обиљежила 175 година свог постојања.  Изложба која представља почетке модернизма у српском сликарству и најзначајније српске умјетнике трајала је три мјесеца, с тим да је и продужена због велике заинтересованости публике. Ову изложбу, посјетило је готово 10.000 посјетилаца, а морам да издвојим и велики број заказаних групних посјета основних и средњих школа из Бањалуке, Приједора, Градишке, Прњавора, Добоја и других градова. Ова посјећеност у великој мјери је и због бројних пратећих догађаја која су организована током њеног трајања, а пратећи програм јесте начин да се публика анимира да посјети музеј. Један од наших стратешких циљева јесте да рад музеја усмјеравамо на основу заинтересованости посјетилаца, а бројност посјета током не само прошле године, него и година иза нас, указује на то да наш програм задовољава потребе публике.

ГЛАС: Уз поменуту поставку, остале изложбе биле су такође посјећене. Када је ријеч о изборима, чиме се Ви као директорица установе водите приликом бирања изложби и умјетника чије радове сматрате да вриједи представити јавности?

ВУЈКОВИЋ: Заједно са тимом кустоса из програмског одјељења музеја приликом одабира изложби  и умјетника оно чиме се примарно водимо јесте квалитет и актуелност. Поред овог аспекта селекције, важно је да као једина институција уско специјализована за савремену умјетност у Републици Српској имамо успјешне сарадње и јака партнерства са културним и умјетничким институцијама широм региона, такође пратимо и импулс публике која је најважнији дио у нашем послу. Споменула бих и важност медија и њиховог праћења садржаја и приказивања јавности која у великој мјери прати рад наше институције на чему смо посебно захвални. 

ГЛАС: “НФТ фор Њомен” је један од пројеката у којем МСУРС учествује. Занима ме, колико Ви видите НФТ  као могућност и колико је смислено у данашњем времену усмјеравати умјетност ка томе, умјесто ка стварној подршци у реалном свијету и женама у умјетности? И колико стварне подршке је данас дато женама у умјетности?

ВУЈКОВИЋ: Као што сам напоменула наша институција прати потребе публике која је све више окренута праћењу садржаја путем интернета. Дигитализација је промијенила концепт живота каквог смо познавали. Информишемо се и комуницирамо дигитално, прелазимо из стварног и материјалног у виртуелно и дигитално. На ред је дошла умјетност - умјетници и умјетнице креирају НФТ-ове - незамјењиве токене на блокчејну, и тако се укључују у нову веб 3.0 еру интернета и ново глобално тржиште умјетничких дјела на свјетском дигиталном тржишту. Управо је то један од разлога зашто смо у партнерству са УН Њомен у БиХ покренули пилот пројекта “НФТ фор Њомен”. Пројекат је започет 1. децембра 2022. године и до сада смо имали низ онлајн радионица и шест радионица у Бањалуци, Требињу, Мостару, Тузли, Бихаћу и Сарајеву. Посебно је значајно што смо у оквиру овог пројекта отворили Јавни позив за све умјетнице из БиХ свих старосних доби и приложе до три рада у било ком облику и формату, од којих ће најуспјешнијих 20 бити трансформисано у НФТ и продато у оквиру прве БиХ НФТ колекције у свијету. Позив је отворен до 31. јануара. Овај пројекат има за циљ да оснажи умјетнице кроз размјену знања о НФТ технологији и њеној употреби у умјетности, као и приступу новом глобалном дигиталном тржишту умјетнина. У оквиру пројекта желимо да умјетницама из БиХ пружимо могућност да своје радове пласирају на ново тржиште умјетнина чиме се рјешава и један од кључних проблема у умјетности, а то је недостатак тржишта о којем се често говори и покушава да се нађе рјешење.  

ГЛАС: Какви су планови музеја за остатак године?

ВУЈКОВИЋ: План и програм музеја увијек се припрема унапријед, тачније за наредне двије године. Уколико нам буџет дозволи да спроведемо планирано ове године ћемо имати неколико изузетних изложби, а најавила бих изложбе Раше Тодосијевића “Сутра је понедељак” - ретроспективна изложба која обухвата више од пола вијека дјеловања овог реномираног умјетника која се реализује у сарадњи са Музејом савремене уметности Војводине као и изложбу поводом обиљежавања 150 година од рођења Надежде Петровић која ће бити реализована у партнерству са Народним музејом Србије, Галеријом Надежде Петровић у Чачку, Галеријом Божидара Јакца у Костањевици на Крки и Тифлолошким музејом у Загребу.

Академија

ГЛАС: У МСУРС ће за неколико дана бити отворена изложба “25 година Академије умјетности Универзитета у Бањалуци”. Шта можете да нам кажете о тој поставки?

ВУЈКОВИЋ: Академија умјетности УНИБЛ ове године прославља четврт вијека свог постојања и рада, а обиљежавање овог значајног јубилеја започеће овом изложбом, која ће бити отворена у четвртак  у 19 часова. Овом изложбом представићемо радове наставника и сарадника са студијског програма ликовне умјетности академије чији се умјетнички рад може посматрати као саставни дио наставног процеса од њеног оснивања до данас. МСУРС већ годинама подржава и помаже рад академије, њених наставника, сарадника и студената, а ова изложба представља континуитет успјешне сарадње ове двије институције са много изложбених пројеката и едукативних програма. Поставка ће обухватити радове 50 ликовних стваралаца са више од осамдесет дјела која су излагана на регионалним и свјетским изложбама савремене умјетности. Током трајања изложбе посјетиоце очекује низ других активности на којима ће учествовати сви студијски програми академије - представе, концерти, предавања и радионице, а изложба ће бити отворена до 26. априла.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.