Сарајево: Иконе и умјетничке слике, музика и балет у Старој цркви
Сарајево - У порти и музеју Старе цркве светих архангела Михаила и Гаврила у Сарајеву, у овиру великог европског пројекта “Ноћ музеја”, изведен је богат културно-умјетничко програм саткан од пригодних бесједа, изложби умјетничких слика и икона, и извођења дјела класичне музике и евергрина.
Организатори овог изузетног догађаја одржаног синоћ били су Стара црква и Удружење љубитеља умјетности Пале, а међу бројним посјетиоцима, гостима и званичницима,
били су предсједавајући Предсједништва БиХ Младен Иванић и амбасадор Србије у БиХ Станимир Вукићевић.
Старјешина Старе цркве протојереј-стафрофор Вања Јовановић у пригодном обраћању подсјетио је да је Музеј Старе цркве први музеј у БиХ који је прије више од деценије одговорио на званичан позив Министарства културе Француске и директора за музеје, и укључио се у “Ноћ музеја” као европски културни пројекат, с циљем промоције културно-историјске вриједности и традиције српског народа.
Он је бројне посјетице упознао да је Стара црква недавно званично учествовала на међународној акцији и изложби која се одржавала од Вашингтона, Њујорка, преко Париза до Атине, гдје је презентовала своје експонате поводом обиљежавања четири вијека од смрти чувеног сликара Ел Грека са Крита.
Предсједник Удружења љубитеља ликовне умјетности Пале Горан Шиник рекао је Срни да је “Ноћ музеја” у Старој цркви и ове године побудила велику пажњу и веома обрадовала све посјетиоце, захваљујући добро осмишљеном програму, прилагођеном и најзахтјевнијим критеријумима и захтјевима поклоника умјетности и културе уопште, али и изузетно топлом и искреном добродошлицом и домаћинском пажњом оца Вање Јовановића.
Пажњу посјетилаца подједнако су привукли изложба икона иконописца Марије Давидовић, као и наступи чланова Музичке академије у Источном Сарајеву, триа “Пјешчаник”, вокалног солисте Сенке Пржуљ, коју је на гитари пратила Тања Попић, као и Иване Грујић која је извела познате оперске арије.
Академски сликари Бранислав Ковачевић са Пала и Драго Вучић из Херцеговине, одјевени у старе ношње, које је за ову прилику посудило Народно позориште у Сарајеву, цијели дан сликали су у порти Старе цркве и разговарали са знатижељним посјетиоцима.
Посебан музичко-сценски доживљај приредила је балерина руског поријекла Катја Радивојевић, чија је балетска прича очаране посјетиоце вратила у вријеме повезаности овдашњих Срба са далеким Критом, одакле су без обзира на отоманску власт, српски домаћини наручивали иконе за своје породице, које су им допремане преко Дубровника.
Музеј Старе српске православне цркве у Сарајеву настао је из ризнице те цркве. За отварање Музеја посебно је заслужан црквени тутор Јефтан Деспић. На идеју да се ризница претвори у Музеј, Деспић је дошао 1889. године послије отварања Земаљског музеја у Сарајеву.
Предмети који се чувају у црквеном Музеју могу се подијелити на: старе умјетничке сликарске радове, старе рукописне и штампане књиге, црквене тканине и вез, металне предмете, богослужбене ствари, стари новац, етнографске реквизите вотивног карактера, старинско оружје, рукотворине дуборезачке вјештине и збирку обрађеног камена.
Најбројнији предмети у Музеју су сликарски радови домаћих и страних сликара.
Ријеч је о икони Светог Ђорђа и Светог Димитрија, радовима српског сликара Лонгина из 1578. године, десном крилу царских двери манастира Бање код Прибоја са ликом Богородице из 16. вијека, Светом Киријаку Отшелнику ремек-дјело из 17. вијека, оштећеној икони Светог Јована Претече од Максима Тујковића, Светом Стефану Дечанском, раду барокног мајстора Јована Хаџи-Петровића из 1797. године.
Ту су и иконе италокритске школе: Деисис – Мољење, цијели низ икона Богородице, радови непознатих италокритских мајстора, Поклоњење мудраца, рад непознатог мајстора венецијанског или далматинског сликарства...
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
