Сара Радусиновић, режисерка, за “Глас Српске”: Бањалуци потребан добар филмски фестивал
БАЊАЛУКА - “Кад заборавиш јули”, филм у режији младе бањалучке редитељке Саре Радусиновић, недавно је освојио бронзану “Десетку” на Фестивалу дипломског филма у Нишу, што није једино признање које је овај филм освојио од свог настанка, јер је до сада окруњен са укупно седам награда.
На поменутом фестивалу приказивани су филмови из цијеле регије, а осим њеног, награђен је и још један филм аутора с Академије умјетности у Бањалуци, остварење “Очевина” Стефана Томића.
Када је ријеч о значају награда, Радусиновићева, с којом смо разговарали тим поводом, истиче да су све награде као награде најкорисније када су новчане.
- Двије су биле новчане чак, у Равном Селу и “Еарлџ Бирд”. С те стране, за редитеља је најбоље када може отићи на фестивал, упознати људе, поготово када говоримо о мањим фестивалима, као тај у Равном Селу. На таквим фестивалима људи се некако брже споје, више него на неком већем - казала је она за “Глас Српске”.
Када говоримо о фестивалима уопште, сматра да Бањалуци недостаје више таквих дешавања.
- Ако узмемо регион, има фестивала, али ако бисмо се фокусирали на Бањалуку само, филм нам је слаба тачка. Имамо сад Аудио-визуелни центар Републике Српске, који помаже, и мени је помогао много. Бањалуци је изразито потребан један фестивал, као што је био “Краткофил”, да на свом терену прикажемо шта све имамо - назначила је Радусиновићева.
Награђени филм “Кад заборавиш јули” бави се људским, животним темама, а главна нота приче је љубавна.
- То је једна љубавна прича, а људи кад чују такав назив, одмах мисле да је нека лимунада. Прије свега, то је прича о људима у неким тридесетима који се поново налазе након неког времена. Имали су прије ту везу и онда се та романса обнавља. У суштини, то је прича о људским животима, судбинама и одлукама. То је једна људска прича с којом се људи генерално могу поистовијетити, јер се сви могу наћи у таквој ситуацији у животу - објаснила је Радусиновићева.
Говорећи о темама овог филма, Радусиновићева се осврнула и на теме које сматра важнима и које ће обрађивати у даљем раду.
- До сада је то било окренуто периоду одрастања (цоминг оф аге) и ја волим да кажем да је и “Кад заборавиш јули” имао такве елементе, без обзира што је ријеч о људима у тридесетим. А сад на чему радим, то је већ нешто гдје је ријеч о другачијем периоду, јер спремам причу која говори о жени у четрдесетим годинама. Ја као жена волим да приказујем те неке хероине које имају своје муке и фокус ми је на женама у нашем поднебљу и на неким нашим проблемима овдје - објаснила је Радусиновићева.
Њен нови пројекат на којем ради је остварење у којем, како каже, обрађује теме какве није радила раније.
- То је прича о женском лику који се носи с неким психичким и разним другим проблемима и то све крене да је гуши и на крају ескалира. И нисам сигурна да ли ће бити дужи или краћи филм - додаје Радусиновићева, која своје студије (мастер) наставља у Будимпешти.
Осврћући се на очекивања, она истиче да иако још не зна шта је све чека, радује се свему што тек треба да открије.
- Мађари су махери, и глумци и режисери су специфични и чекам да видим тај њихов приступ филму и свему томе како они раде, стварају, јер мислим да су потпуно различити од нас овдје. Планирам да некако искомбинујем све што сам научила овдје са оним што тамо научим - закључује она и додаје да, што се филма и филмске продукције овдје тиче, није баш оптимистична, јер, иако имамо много квалитетних људи, они већином на крају негдје оду јер нађу боље прилике.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
