"Шантићеве вечери поезије" почињу у недјељу

Срна
Foto: Срна

МОСТАР- Овогодишње, 101. "Шантићеве вечери поезије" почињу у Мостару у недјељу, 11. октобра, саопштио је Управни одбор Српског просвјетног и културног друштва (СПКД) "Просвјета" Мостар.

Организатор манифестације је СПКД "Просвјета" - Градски одбор Мостар и Српско пјевачко и културно умјетничко друштво "Гусле".

Вршилац дужности предсједника СПКД "Просвјета" Градски одбор Мостар Сања Бјелица Шаговновић рекла је на конференцији за новинаре да су се организатори одлучили да одрже манифестацију, упркос пандемији вируса корона, јер је кроз своје стогодишње трајање одржавана и у тежим временима и околностима.

Манифестација ће бити одржана уз спровођење свих прописаних епидемиолошких мјера, а неки од догађаја, на којима се очекује већи број присутних, биће одржани на отвореном.

"Шантићеве вечери поезијеж су израсле у препознатљиву културну манифестацију и изашле из оквира пјесничких вечери, па тако и ове године у седам дана имамо различите културне догађаје, пјесничке вечери, представљања књига, предавања, изложбе", навела је Шаговновићева.

Она је нагласила да "Просвјета" и "Гусле" његују и чувају своју културу и језик, али, изнад свега, настоје дјеловати на универзалним људским вриједностима које је управо Шантић као човјек његовао – слободи, љубави и суживоту, човјекољубљу и космополитизму.

"Кроз свој рад настојимо сарађивати са културним институцијама и друштвима из цијелог града, са другим градовима у БиХ и региону, бити мјесто сусрета и сарадње. Тако су и овогодишње жВечериж мјесто сарадње и пријатељства, што се огледа кроз програм манифестације", истакла је Шаговновићева.

Шаговновићева је рекла да ће манифестација бити свечано отворена у недјељу, 11. октобра, у Владичанском двору у Мостару у 18.00 часова.

"На отварању ћемо имати изложбу жНемањићи - рађање краљевинеж и музичко-поетски програм жНемањићи и Шантићж. Ријећ је о изложби костима који су рађени за истоимену серију коју је снимао РТС поводом 800 година српског краљевства и 800 година аутокефалности Српске православне цркве. И сам Шантић писао је о Немањићима, посебно о Светом Сави, те ћемо на отварању чути те пјесме које су широј јавности можда мање познате", навела је Шаговновићева.

Истог дана биће одржана и промоција књиге "100 Сизифових правописних правила" и изложба о Сизифовој борби за ћирилицу и правопис Бојана Јокановића, те почетак "Просвјетине" школе српског језика, историје и културе.

У понедјељак, 12. октобра, биће одржана додјела "Просвјетине" стипендије "Владимир Ћоровић" и предавање "Значај Алексе Шантића у настави српске књижевности" Борјана Митровића, те наступ етно-групе "Свети Димитрије".

Једно вече "Шантићевих вечери" - "Невесиње - Шантићева друга кућа" традиционално се одржава и у Невесињу, те ће у уторак, 13. октобра, у 19.00 часова у Галерији "Невесиње" бити одржано поетско вече и предавање "Значај Алексе Шантића у настави српске књижевности" Борјана Митровића, у организацији СПКД "Просвјета" Невесиње и локалне Народне библиотеке.

Програм се наставља у сриједу, 14. октобра, када ће у 19.00 часова у Владичанском двору бити представљена књига "Херцеговачки вијенац" Гедеона Стајића, а учествују пјесници Ђорђе Дабарчић, Сретен Видаковић, Новица Телебак, Радослав Милошевић, Доброслав Ћук, Здравка Бабић и модератор Радован Вучковић.

У петак, 16. октобра, у 19.00 часова у Владичанском двору биће одржана изложба "Стриповијетке – приповијетка Петра Кочића Јаблан у стрипу", представљање монографије "Стриповијетке", те књиге "Петар Кочић – живот и рад", у организацији Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске, а о монографији и књизи говориће Љиља Петровић Зечић и Зоран Пејашиновић.

Задње вече је у недјељу, 18. октобра, када ће у 19.00 часова у Владичанском двору бити одржана изложба документарне грађе "Мостарски књижевни круг", аутора Златка Сердаревића.

Сердаревић, који је и члан Управног одбора "Просвјете", нагласио је да су три вечери посвећене Алекси Шантићу.

"Што се тиче изложбе о жМостарском културном кругуж, којем припадају Алекса Шантић, Јован Дучић, Светозар Ћоровић, Осман Ђикић, спаја нас са временом када је Мостар имао најблиставије трагове културне прошлости. И данашња слава Мостара се базира на њиховој дјелатности. Тај књижевни круг је створио јаке везе и повезао Мостар са Београдом, Новим Садом, Загребом, Дубровником. Они су учинили велику мисију, а на изложби ће бити постављена документарна грађа која свједочи о томе", навео је Сердаревић.

Покровитељи манифестације су Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Србије, Министарство културе и информисања Србије, град Мостар, Влада Херцеговачко-неретванског кантона.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана