Сања Пупац, музејски савјетник и етномузиколог, за „Глас Српске“: Звук прошлости непроцјењиво благо

Илијана Божић
Foto: Д. Десница

БАЊАЛУКА - Аудио-издање и букле “Звукови прошлости из магнетофона Владе Милошевића” посвећено је традиционалној музичкој вокалној пракси коју је Владо Милошевић забиљежио 50-их и 60-их година прошлог вијека и представљају непроцјењиву вриједност за наше нематеријално културно насљеђе.

Казала је то у разговору за “Глас Српске” ауторка издања и буклеа музејски савјетник и етномузиколог у Музеју Републике Српске Сања Пупац.

- Како ми немамо музички архив у којем би се налазили архивирани звучни записи из прошлости, овај материјал је од великог значаја како за нас који се бавимо истраживањем и изучавањем етномузикологије, тако и за наше нематеријално културно насљеђе. На овај начин ми смо добили стварни звук како је нешто звучало прије много година - додала је она.

Објаснила је да ће на овај начин обрађену, инвентарисану и дигитализовану музичку грађу лакше користити стручни музички радници, студенти и њихови професори, те културно-умјетничка друштва како би образовни процес био обогаћен и дјелима нашег композитора и етномузиколога.

- Циљ нам је да на најбољи начин и у већој мјери промовишемо и едукујемо оне који ће слушањем ових материјала знање и утиске пренијети даље, изван ограниченог простора и на тај начин сачувати и очувати наше нематеријално културно насљеђе - рекла је Пупац.

Она је нагласила да је Музеј РС правни насљедник заоставштине Владе Милошевића која се односи на његов научни, композиторски и етномузиколошки рад.

- Како су дио оставштине и магнетофонске траке, било их је неопходно дигитализовати да бисмо добили информацију о садржају, а затим сачували од пропадања. Уз подршку Министарства просвјете и културе РС и Министарства информисања и културе Републике Србије прије пет година покренула сам пројекат дигитализације магнетофонских трака с теренским снимцима које је снимио Владо Милошевић - навела је Пупац.

Објаснила је да је дигитализација документарних магнетофонских трака Владе Милошевића рађена током друге половине 2017. и друге половине 2018. у сарадњи с Музиколошким институтом САНУ у Београду.

- Урађена је детаљна каталогизација садржаја на основу доступних теренских дневника Владе Милошевића у сарадњи са Смјером за етномузикологију Академије умјетности УНИБЛ, а техничка припрема дигитализованих снимака за објављивање у сарадњи са Музичком продукцијом РТРС-а - казала је она.

Објаснила је да су критеријуми за одабир пјесама које се налазе на УСБ првенствено били припадност вокалној пракси, јер је планирано да прво издање буде посвећено вокалној пракси, док у сљедећем издању планирају да објаве снимке инструменталне музике и музичку праксу градске вокалне традиције.

- Битну улогу у одабиру пјесама имао је квалитет звука пјесама с којима располажемо. Музички садржај овог издања чини вокална једногласна и вокална двогласна пракса те два примјера пјевања уз тепсију. Најзаступљенији су примјери старијег двогласног пјевања који су и најбројнији на цјелокупном дигитализованом материјалу - истакла је она.

Према њеним ријечима пјесме на овом издању слушаоца уводе у музички свијет начина извођења традиционалне пјесме на подручју Босанске Крајине и околине 50-их и 60-их година прошлог вијека. Редослијед нумера је груписан према мјесту поријекла односно настанка пјесама.

- Букле садржи УСБ са теренским снимцима вокалне традиционалне праксе које је направио Владо Милошевић и пратећи стручни текст са текстовима пјесама које олакшава слушање музичких примјера који су уврштени на ово издање. Пјесме су са подручја Бочца, Крупе на Врбасу, Мркоњић Града, Бањалуке, Миске Главе, Љубије, Приједора, Дубице, Нове Тополе, Прњавора, Чечаве, Врућице и Теслића. Ту се ради само о дијелу вокалних примјера које је снимио Владо Милошевић, а остали ће се наћи у наредним издањима - објаснила је Пупац.

Како је казала велики је посао је био пред цијелим тимом и додала да је ово тек почетак који ће на крају бити од непроцјењиве вриједности у погледу нашег културног, музичког и етномузиколошког насљеђа.

Значај

Сања Пупац је истакла да су радом на овом пројекту сарадници и будући корисници добили увид у нашу народну музичку традицију сачувану упркос разним турбулентним периодима који су претходили овој грађи.

- Ово је једини исправан начин да наше нематеријално вокално културно насљеђе сачувамо од заборава и да га учинимо доступним неким будућим нараштајима - поручила је она.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана