Сања Мацура о ревизији књижевних текстова: Струка не смије капитулирати пред тренутном модом

Казала је то професорица Филолошког факултета Универзитета у Бањалуци и коаутор читанки за 2, 3, 6. и 7. разред основне школе Сања Мацура за “Глас Српске” говорећи о књижевним дјелима и лектирама у основној школи.

- Струка не смије да капитулира пред неком тренутном модом, али морамо да учинимо нешто да одњегујемо и задржимо читаоце иначе ништа што радимо неће имати смисла. Без читања дјеца неће одрасти у заокружене личности, спремне за изазове који ће тек бити пред њима, а наш је задатак да им помогнемо у томе. Зато је нужно наћи неку врсту баланса који не би нарушио ни интегритет националног књижевног корпуса, ни битку за опстанак интереса за читање код дјеце и младих данас - рекла је Мацура.

Како је казала, љубав ка читању траје кроз разредну наставу уз утицај родитеља. Међутим, када ученици стигну у предметну наставу, долази до драстичног пада читалачког интересовања. Нагласила је да би било важно спровести истраживање које би се позабавило узроцима пада читалачког интересовања у тинејџерству.

- Један од узрока је што дјеца у том узрасту улазе у активно кориштење друштвених мрежа, а други је што је градиво већине предмета од шестог до деветог разреда претешко, попут “фотокопираног” садржаја са факултета. Између непрегледног мора чињеница за меморисање и губљења времена на друштвеним мрежама, дјеца све мање читају - додала је она.

Према њеним ријечима, било би добро прегледати програм српског језика од првог до деветог разреда реформисан 2020. и то на основу повратних информација из основних школа, уз обавезно учешће србиста с факултета који су упућени и у дјечију и у савремену књижевност и имају искуство рада у школи.

- Требало би системски увезати рад на наставним програмима од првог разреда основне до четвртог разреда средње школе, јер је недостатак те повезаности највећи пропуст реформе из 2020. и поред наших сталних инсистирања на успостављању комуникације међу радним тимовима - објаснила је Мацура.

Као могући начин очувања и српског националног књижевног канона и будућих читалаца, она види у представљању у читанкама појединих “класичних”, дјеци непроходних текстова кроз исјечак из дјела, а да у лектиру буде додато оно што је приближније њиховим предзнањима и искуству.

- Није то ствар подилажења дјеци, ми морамо да водимо рачуна о ономе што би њима било занимљиво, али тако да изабрани текстови умјетнички буду на веома високом нивоу. Важно је понудити дјеци поред класика и нешто што воле да читају, попут антибајки и романа са савременом тематиком - рекла је она.

Нагласила је да би било важно промијенити начин на који се обрађује лектира у основној школи, да то не буде само досадашње издвајање поруке, поуке, теме и идеје, набрајање стилских фигура и детаљно препричавање дјела.

- Сјајно би било да након прочитане лектире основци на неколико часова разговарају и анализирају дјело с наставником. Тако би им дјело било јасније и занимљивије умјесто што најчешће све морају самостално да ураде без размјене мишљења - казала је она.

Током разговора дотакли смо се и књижевних текстова који су данас у наставним програмима, али и оних који више нису, као и лектира.

- Код одабира књижевних текстова рецимо у нижим разредима основне школе треба водити рачуна и о томе да дијете може да се идентификује с оним што чита у датом узрасту. Избачени су поједини текстови васпитног потенцијала, попут “Маја код зубара” и “Њена одећа” - испричала је Мацура.

Нагласила је да је додата пјесма “Мајка чита књижицу” Јована Јовановића Змаја која је архаична и далека од искуства данашњег дјетета, поред толико других Змајевих пјесама које су занимљиве и садашњим ученицима попут пјесме “Жаба чита новине” које више нема.

- У наставни програм уметнута је и народна приповијетка “Шљиве за ђубре” која никако није прилична данашњем времену ни узрасту.  У разредној настави имамо пјесму “Час земљописа” Десанке Максимовић. Питам вас шта дјетету које има седам или осам година значи ријеч земљопис. Објаснићемо му да је то географија, али шта је за њега ријеч географија. Дакле пјесма је залутала у тај узраст поред свега онога дивног што нуди Десанка Максимовић. А онда ћемо рецимо у петом разреду наћи чак три њена књижевна дјела од којих је бар једно по свом садржају прикладније за трећи разред - истакла је Мацура.

Нагласила је да на тај начин одбијамо дјецу од читања, а не чинимо ни услугу учитељима који треба много времена да проведу у објашњавању шта је нпр. земљопис, умјесто да уче дјецу љепоти поезије.

Како је казала, као потпуно невјероватно звучи да када је 2014. тим србиста предлагао  да Ћопићев “Први дан у школи” буде у програму, приједлог буде одбијан уз објашњење да таква пјесма дјетету даје застрашујућу слику школе. Шта рећи на то да је без објашњења одбијен једногласни приједлог србистичке радне групе из 2020. да се предмет у основној и средњој школи зове српски језик и књижевност.

- Није ријеткост да се покрене лавина коментара у вези с промјеном неког од лектирских наслова у програму, али морамо да освијестимо да је од 1. до 6. разреда само пет часова српског језика (и књижевности) седмично, док је од 7. до 9. тих часова свега четири. То је драстично мање него у државама које снажно његују своју националну културу. Како онда у тај број часова ставити и обимну граматику, и језичку културу и све оно што се некада читало и све оно што би дјеца могла и жељела да читају сада? Књижевност је жив организам, она расте, мијења се и није је могуће окаменити - испричала је Мацура.

Објаснила је да су стога лектире од 2020.  изборне како би понудили већи број наслова, па да наставник према опремљености школе и читалачким афинитетима дјеце одабере шта ће радити.

- Тако чувамо и класике попут “Тома Сојера” и “Робинзона Крусоа” које, истина, данашњи ђаци нерадо читају и тешко разумију, али који су незаобилазни - рекла је она.

Према њеним ријечима “Орлови рано лете” Бранка Ћопића  фантастично су прихваћени све до момента док у роману дјечаци од 12, 13, 14 година не крену у рат.

- Мојој генерацији то није било спорно. Ми смо гледали Бошка Буху, Сирогојна - они су били наши јунаци. Данашњој дјеци је то тешко разумљиво, али и даље много воле овај роман. Ћопићеве књиге су омиљене у свим узрастима. Дјеца фантастично реагују и на роман “Хајдук у Београду” Градимира Стојковића, саживе се с ликовима,  добро реагују и на “Децу Бестрагије” Уроша Петровића док је, што је за мене било изненађење, Жил Верн за њих потпуно незанимљив - навела је Мацура.

Истакла је да су “Хајдуци” Бранислава Нушића дјеци драги, као и “Плави чуперак” Мике Антића, вјероватно због начина на који умјетнички комуницирају с њима.

- Покушали смо да се приближимо узрасту ученика па смо уз “Магареће године” додали “Дружину покварене славине” Радисава Милића, а наставници у школама су имали одличне реакције дјеце посебно ако су радили оба ова романа и успјели да споје књижевне слике ђачких доживљаја и невоља с почетка прошлог и овог вијека - истакла је Мацура.

Додала је да одличан пријем имају и “Лајање на звијезде” и “Шешир професора Косте Вујића” Милована Витезовића, што показује да је могуће приближити им прошлост на пријемчив начин.

- Ђаци воле и “Велики талас” Перл Бак у којем се саживе с  трагиком  и сазнају за силну снагу пријатељства, док Сремчев роман “Поп Ћира и поп Спира” читају нерадо, чак радије гледају серију јер роман обилује њима тешко разумљивом лексиком. Посебно добар пријем има избор пјесама Душка Трифуновића, јер су се пјесме које пјевају и слушају показале као одлична поезија. Дјело Моме Капора “Сања/Онда” испоставило се, био је одличан избор за тинејџере што се не може рећи за “Сестре по метли” Терија Прачета -  рекла је Мацура.

Према њеном мишљењу, важно је кроз лектиру дјеци понудити нешто са чим могу да се саживе и типове ликова које препознају у стварности, али кроз квалитетна књижевна дјела.

Она наглашава да је процес очувања културе читања код ученика од прворазредног националног значаја и да му је неопходно посветити изузетну пажњу како бисмо имали генерације које умију да критички мисле и које су комплетне личности.

Класици

Мацура је објаснила да би књижевне класике попут Иве Андрића и Лазе Лазаревића било добро премјестити из лектире у читанке да би ученици добили сва потребна објашњења од наставника што изостане у настави лектире.

- “Корене” Добрице Ћосића требало би из лектире за девети разред премјестити у лектиру за средњу школу, јер је то данашњим ученицима деветог разреда превише тешко за схватање - рекла је она.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.