Сања Којић-Младенов за „Глас“: Умјетност не може игнорисати друштвени и политички тренутак

Музеја савремене уметности Војводине из Новог Сада, Музеја савремене умјетности Републике Српске из Бањалуке и Галерије „Божидар Јакац“ - Музеј модерне и савремене умјетности из Костањевице на Крки.

Рекла је ово за „Глас Српске“ Сања Којић-Младенов, кустоскиња и историчарка умјетности, објашњавајући како је сарадња три музеја, три кустоса, 12 умјетника и различитих умјетничких израза довела до изложбе „Нова Ера“, која је ових дана, након Новог Сада и Крке, отворена у МСУРС у Бањалуци.

Искусна кустоскиња каже да јеу сарадњи са колегама Младеном Бањцем и Михе Цолнером, међу најзаслужнијим за њено креирање и како је стварно текао процес од почетне идеје до стварања изложбе?

- Изузетно је задовољство када пронађете особе са којима делите слична размишљања, теоријски приступ, као и сам начин рада. Кроз поверење целог тима, размену мишљења и заједнички процес тражења најбољих решења поставили смо концепцијски оквир изложбе и селектовали уметнике, уметнице и уметничке групе из региона који кроз различите углове посматрања указују на важност и међусобну повезаност климатских и друштвених промена - рекла је Којић-Младенов.

ГЛАС: Изложба „Нова Ера“ носи поднаслов „Умјетнички дискурси о друштвеним и климатским промјенама“, што дјелује врло озбиљно и веома компликовано обичном љубитељу умјетности, али шта у ствари умјетност говори о промјенама у друштву и клими ере у којој публика и умјетници окупљени око ове поставке живе и стварају?

КОЈИЋ-МЛАДЕНОВ: Изложба се бави актуелном темом климатских промена, указује на негативне аспекте људског понашања који свеобухватно ремете природну равнотежу и убрзавају промене у оквиру климатских циклуса те истиче неопходност друштвеног и уметничког деловања у процесу еколошког освешћивања о потреби заједничке бриге о природној средини у оквиру сопствене заједнице.

ГЛАС: Генерално гледано, колико је уопште могуће модерну умјетност издвојити ван друштвеног, политичког и културолошког контекста унутар којег умјетници дјелују?

КОЈИЋ-МЛАДЕНОВ: Савремена уметничка пракса реагује на актуелни друштвенополитички контекст у којем уметници стварају и живе. Међусобна повезаност је неодвојива данас, било да су у питању теме које се тичу проблема идентитета, другости, геополитике, економије, медијске перцепције, позиције уметника или екологије. Уметност се све више бави феноменима и контекстима, а не само поблемима унутар сопствених уметничких законитости. Тешко се може посматрати као изолована појава. Савремено доба донело је плурализам догађаја, медија и информација. Време је интердисциплинарности те уметности као питања и одговора, креативности и нове интермедијске интеракције.

ГЛАС: Проблеми загађења животне средине и искоришћавања природних ресурса и умјетници и умјетнице повезују са актуелним друштвенополитичким контекстом, који прате транзиција, утицаји неолибералног капитализма, неоколонијалне позиције земаља изван богатог и уредног Запада. Та ситуација нам је нажалост веома позната и блиска, али објективно колика је одговорност и моћ умјетника да промијене нешто унутар једног таквог система?

КОЈИЋ-МЛАДЕНОВ: Проблеме загађења животне средине, искоришћавања природних ресурса и позиције угрожених врста, уметници и уметнице повезују са актуелним друштвенополитичким контекстом, који прате транзиција, сиромаштво, утицаји неолибералног капитализма, полупериферне и неоколонијалне позиције, као и нови екстраактивизам. Питање друштвене одговорности према животној средини чини основу изложених уметничких дела, која уз пратеће програме, продукцију подкаст емисија и учешће научника чини видљивијим актуелне проблеме те указује на неопходност колективног опоравка.

ГЛАС: Чувена клетва гласи: „Дабогда живјели у занимљивим временима“, а дјелује да времена никад нису била занимљивија и изазовнија посебно за умјетнике, којима недостаје све више времена да испрате шта се занимљиво мијења или дешава преко ноћи или је то само спољни утисак који заварава?

КОЈИЋ-МЛАДЕНОВ: Уметници реагују на оно што им је блиско, са чим се сами суочавају и осећају као проблем и потребу, а како би се постигла дубина истраживачког процеса и конзистентна реализација уметничке праксе неопходан је и временски континуитет, понекад и изолација од свакодневних медијских шумова или праћења истих кроз развијену методологију. Сматрам да је данас прилично тешко бити уметник и одговорити на све захтеве савременог друштва, на све технолошке и економске изазове. Удруживањем, као у случају ове изложбе, постиже се боља фокусираност на актуелне теме, отварају се заједничка питања, а проблеми и решења чине видљивијим.

ГЛАС: Оно што је заједничко за сва три музеја који стоје иза овог пројекта јесте то да не дјелује у главним умјетничким центрима региона, али да им та чињеница не смета да организују веома запажане и занимљиве изложбе уз снажан одјек у умјетничкој јавности?

КОЈИЋ-МЛАДЕНОВ: Централизација културне политике се често показала као ограничење за развој уметности. Саме уметничке теорије наглашавају важност нехијерархизованих структура и мрежне сарадње те је тако и у домену уметничке презентације која више не подржава самоелитизам и доминацију. У пројекту „Нова Ера“ окупили су се стручни тимови три институције који имају велико искуство у раду и међународној сарадњи. Покретањем нових пројеката само се потврђује квалитет институција и способност за ангажованим праћењем и повезивањем савремене регионалне сцене.

ГЛАС: Током каријере радили сте бројне пројекте, изложбе, поставке од матичне куће, МСУВ до Венецијанског бијенала и бројних других средина. Из тог угла и стеченог искуства, гдје видите мјесто модерне умјетности у региону унутар шире глобалне умјетничке сцене?

КОЈИЋ-МЛАДЕНОВ: Од самих почетака моје кустоске праксе била сам усмерена на обнављање сарадње, као и процес помирења у региону, сматрајући да делимо сличне културне обрасце, друштвенополитички контекст, начин живота и вредности. Циљ није био креирати само краткотрајне догађаје, већ вишегодишње пројекте који би довели до дубљег повезивања и размене нових генерација уметника и кустоса. Дугачка је листа институција, организација и појединаца из региона са којима сам до сада сарађивала те које кроз различите пројекте и даље повезујем. Све наше уметничке сцене деле потешкоће полупериферије Европе и скрајнутости у односу на доминантне интернационалне токове, али истовременено и специфичне вредности и различитости. Сматрам да сталним разменама уметничких садржаја можемо јачати међусобне продукцијске и излагачке капацитете те постати конкурентнији и међународно видљивији. У последње време настојим да заједнички регион повежем са ширим европским контекстом кроз пројекат немачког института за међународну сарадњу - „Evrovison crosing stories and spaces“. Тако су прошле године поједини уметници и уметнице из региона били презентовани у Атини, Никозији, недавно у Тбилисију у Грузији, а предвиђена су и нова гостовања.

Подршка

ГЛАС: Бројни успјеси наших умјетника широм свијета показују јасно оно што мање или више знамо сви, да нам талената не мањка, али шта је још потребно да таленти не остану само потенцијал који није дочекао пун развој?

КОЈИЋ-МЛАДЕНОВ: Континуирано улагање државе у развој савремене уметности и културе је неопходно, као стална подршка и заједничка, равноправна стратегија свих актера уметничке сцене.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.