Сахрањена славна глумица: Да ме не заборавите, воли вас Ружица
Београд - На Новом гробљу у Београду, у Алеји заслужних грађана, данас је сахрањена глумица Ружица Сокић која је 19. децембра преминула у 79. години након дуге и тешке болести.
Осим Ружичиног супруга Мирослава Лукића, посљедњем испраћају глумице која је својим улогама обиљежила југословенску и српску кинематографију, присуствовало је неколико стотина људи.
Међу њима су били и Тања Бошковић, Мира Бањац, Богдан Диклић, Никола Симић, Ева Рас, Бора Тодоровић, некадашњи предсједник Србије Борис Тадић, Ивана Вујић, Предраг Ејдус, Бранка Петрић, муфтија београдски Мухамед Јусуфспахић, Жарко Јокановић, Милица Милша и други.
У позоришту Атеље 212, прије сахране је одржана комеморација славној глумици, а Горан Јевтић је истакао да је Ружици глума заиста била начин живота, а не само професија.
- То што је одиграла дуго ће нас надахњивати. Целим бићем чувала је част и значај и лепоту наше, како је сама говорила, дивне, али претешке професије. Приватно је била стидљива и зато је постала глумица, да то поништи, да пробије тај зид. Оно што је у животу видела као ружно паче, на сцени је постајало дивни бели лабуд. О себи је говорила: "Ја сам глумица из унутрашње потребе да побегнем од себе да бих била неко други, да полетим небу под облаке". Нек’ ти је добар лет добра птицо – рекао је Јевтић.
Гордан Михић је навео да је Сокићева у златно доба Атељеа, златно доба српског филма и телевизије, била својеврсни заштитни знак умјетности тог времена, као и да је наставила да блиста и у сљедећим деценијама.
На комеморацији су се од драге колегинице говорима опростили и в.д директора Атељеа Ивана Димић, Ивана Вујић, Мира Бањац, Рената Улмански, Синиша Убовић и Жарко Јокановић
"Била је звезда Атељеа 212, а њена глума била је њена повлашћена стварност. Живела је за своје улоге и на олтар уметности полагала свој лични живот. Као да је имала три срца", рекла је в.д. директорка Атељеа Ивана Димић.
Она је истакла да је "Ружица играла уверљиво и маестрално најразличитије жене, од сиромашне Булбулдерке, преко америчке малограђанке, до хероине Жанке, Чеховљеве Олге и Зоре Шишарке у комаду 'Плеј Поповић''.
"Преосетљива и несигурна и после свих великих улога, признања и награда, на књизи коју је пре неколико месеци поклонила свом позоришту записала је: 'Да ме не заборавите, воли вас Ружица'. Као да је тако нешто уопште могуће. Док постоји Атеље 212, док постоји позориште и глума, на том уметничком небу сијаће звезда Ружице Сокић", рекла је Димићева.
Редитељка Ивана Вујић изјавила је да је имала част да са Ружицом ради 12 представа, међу којима и посљедњу на сцени Атељеа "Плеј Поповић".
"Није била само звезда, него и пријатељ, а мени лично као млађа сестра, јер је целог живота остала она нежна девојчица од 12, 13 година. Истовремено, одликовала ју је непоколебљива упорност да се мучи, што је суштина позоришта и живљења, која је потиснута у данашње лажно време", рекла је она.
"Ружица је била истинита, жива, од крви и меса, муке и несигурности, патње. Она је кроз своју муку остварила свој сан. Зато је била величанствена, зато се осмехујемо када мислимо на њу", изјавила је Вујић.
Глумац Горан Јевтић казао је да је Ружици Сокић глума "заиста била начин живота, а не само професија" и да је на оба плана била пођеднако страсна.
"То што је одиграла дуго ће нас надахњивати. Целим бићем чувала је част и значај и лепоту наше, како је сама говорила, дивне али претешке професије. Приватно је била стидљива и зато је постала глумица, да то поништи, да пробије тај зид. Оно што је у животу видела као ружно паче, на сцени је постајало дивни бели лабуд", рекао је он.
Јевтић је навео да су о њој писали: глумица домаћег аутора, рођена глумица, монахиња позоришта, народска глумица, нештедљива глумица, а да је о себи говорила "ја сам глумица из унутрашње потребе да побегнем од себе да бих била неко други, да полетим небу под облаке".
"Нек ти је добар лет добра птицо", поручио је он.
Драмски писац Гордан Михић подсјетио је да је Ружица Сокић имала своје писце - Ацу Поповића и Брану Црнчевића, а онда им се крајем шездесетих година прошлог вијека и он придружио.
"Имао сам утисак да нико други не би могао да одигра тако као она те девојке са периферије", рекао је он, истичући како је њен велики таленат заблистао пуним сјајем у насловној улози представе, а затим и филма "Жута".
"У златно доба Атељеа, златно доба српског филма и телевизије, била је својеврсни заштитни знак уметности тог времена, а наставила је да блиста и у следећим деценијама", рекао је Михић.
Председник Удружења драмских умјетника Србије опростио се од Ружице Сокић стиховима Волта Витмана "Збогом машто моја", а о драгој колегиници и пријатељици говорили су и Мира Бањац, Рената Улмански, Жарко Јокановућ и Синиша Убовић.
Ружица Сокић је преминула 19. децембра у Београду. Дипломирала је глуму на Академији за позоришну умјетност, остварила 180 улога у позоришту, на филму и телевизији. Објавила је књигу сјећања "Страст за летењем".
Добитница је бројних признања, међу којима награде Удружења драмских умјетника Србије за животно дјело "Добричин прстен" и награде Удружења филмских умјетника Србије за животно дјело "Павле Вуисић".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
