Сахрањен Доброца Ћосић

Међу бројним поштоваоцима, од овог великана српске књижевности опростио се и предсједник Републике Српске Милорад Додик, који је са државним врхом Србије присуствовао опијелу за Ћосића који је служио Његово преосвештенство владика бачки Иринеј.

Ћосић је, по сопственој жељи сахрањен тихо, без пратећих говора, а пјесник Матија Бећковић је у изјави за медије из Српске рекао да му се чини да Ћосић није случајно "одабрао" вријеме када ће отићи.

"Симболично је да нас је Ћосић напустио у години обилежавања Првог светског рата о ком је толико писао и у време када је његову земљу, Србијицу како ју је звао, захватила оваква несрећа", рекао је Бећковић.

Сахрани Добрице Ћосића, који је умро 18. маја у 93. години живота присустовали су предсједник Србије Томислав Николић и бивши предсједници Србије Борис Тадић и Војислав Коштуница.

У име Владе Србије, од великана српске књижевне ријечи, опростили су се и потредсједници Владе Ивица Дачић и Никола Селаковић, а у име парламента, предсједник Маја Гојковић.

У дугачкој колони оних који су код гробног мјеста рекли посљедње збогом човјеку који се за живота уписао у бесмртне Србе били су, између осталих, српски режисер Емир Кустурица, члан Академије наука и умјетности Републике Српске Алекса Буха, бивши предједник Народне Скупштине Републике Српске Момчило Крајишник, те бројни културни и јавни радници из Србије.

Ћосић је рођен 21. децембра 1921. године у мјесту Велика Дренова код Крушевца.

Његова дјела су обиљежила српску књижевност 20. вијека и била међу најчитанијим издањима.

Романи "Далеко је Сунце", "Корени", "Деобе" "Време смрти", "Време власти" и остале омиљена су штива генерација српских читалаца.

Био је први предсједник Савезне Републике Југославије.

И критичари и поштоваоци проглашавали су га за "оца нације", а док су једни у њему видјели посљедњег заштитника националне свјести, други су му приписивали одговорност за ширење национализма. /крај/сас/мђ /фото/

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.