Са Капором и Карајлићем на одмор

Александра Маџар
Са Капором и Карајлићем на одмор

Бањалука - Тешко да се могу замислити сунце, лежаљке, плажа, море без књиге, јер постоји неко неписано правило да се љети највише чита, баш због годишњих одмора, када већина људи има више слободног времена.

Такође, влада још једно правило да се тада читаоци одлучују за "лака штива", да би се опустили. Међутим другачији приступ у бирању литературе за љето направили су умјетници из Бањалуке и читаоцима "Гласа Српске" препоручили изванредна дјела врхунских писаца.

Сложили су се и они да је један од најљепших начина за опуштање, да ли на мору, планинама, језеру, властитој тераси или на каучу у стану, књига, која анимира, насмијава и, наравно, обогаћује живот, али су и истакли да се читати треба увијек, а посебно изнова дјела домаћих врсних књижевника.

Глумац Дјечијег позоришта Републике Српске Душко Мазалица одлучио се да на ову листу упише два домаћа аутора. Ријеч је о роману "Каинов ожиљак" Дејана Стојиљковића и Владимира Кецмановића.

- Књига је веома добро и занимљиво писана и чита се у једном даху - рекао је Мазалица.

Ријеч је о роману који говори о мисији Иве Андрића у нацистичкој Њемачкој. "Каинов ожиљак" је истовремено узбудљив политички трилер, прича о немогућој љубави, потресна историјска драма, парабола о људскости у дехуманизованом свијету, партија карата са ђаволом, фаустовска дилема једног великог писца и хипотеза о томе како је настао Андрићев роман "Проклета авлија".

Дјело "Боје прљавштине" Албера Косрија, култног писац египатског поријекла, "младића" од деведесет три године, који живи у истој хотелској соби још од 1945. године, када је из Каира стигао у Париз, препоручио је књижевник Берислав Благојевић.

У овом роману, како кажу, уткане су све главне Косријеве теме: мржња према богаташима, исмијавање таштине моћних, жеља да успјех и признања доживе људи који то заслужују, као и то да праве вриједности у животу нису у посједовању материјалних добара.

- Поред овог изузетног дјела, читаоцима бих предложио да се упознају и са недавно објављеним романом Горана Дакића "Петодинарке" - додао је Благојевић.

На ову листу оперска пјевачица Миљана Радиновић дописала је и два нобеловца непревазиђеног Хермана Хесеа и његове "Љубавне приче", као и Харукија Муракамија и роман "Играј, играј, играј".

- Посљедњих мјесеци читао сам "Моја борба" Карла Увеа Кнаусгора, "Фајронт у Сарајеву" Нелета Карајлића и "Морнарски танго" Бањалучанина Радомира Д. Митрића, сва три дјела топло препоручујем вашим читаоцима - рекао је музичар и глумац Дејан Зорић.

"Фајронт у Сарајеву" привукао је велику пажњу јавности, јер се на његовим страницама може препознати искрена, духовита прича Нелета Карајлића, без које предратно Сарајево - град раје и папака - није могуће разумјети до краја. У том казивању Неле је сањар о сунчаној страни улице, наивац, жртва, визија која хода, непресушни извор идеја, хрпа страха.

Глумица Драгана Марић и млада гитаристкиња Мила Стојнић предложиле су  "Занесеност" А. С. Бајат, Маркесових "Сто година самоће", Борхесове приповијетке, Еково "Име руже".

Ријеч је о најчитанијем роману у Шпанији у посљедњих неколико деценија "Сјенка вјетра" Карлоса Руиса Сафона. Страни књижевни критичари писали су да је "Сјенка вјетра" у крајњој линији љубавно писмо упућено књижевности, намијењено читаоцима који су страствено заљубљени у приповједаштво онолико колико и њен млади главни јунак.

Дјелима једног од најпознатијих савремених свјетских писаца, која у Јапану већ годинама имају милионске тираже, Харукија Муракамија, одушевљена је и музичарка Марија Шестић.

- Недавно сам прочитала одличну причу о дубоком људском промишљању и чежњи, неузвраћеној љубави, "Спутник љубав", коју бих радо препоручила свима који воле да се друже са књигом - казала је Шестићева и додала на нашу листу још једно дјело Екарта Тола "Моћ садашњег тренутка".

Наглашавајући да читати треба стално, а не само на годишњем одмору и да се увијек треба враћати дјелима Петра Кочића и Бранка Ћопића, глумац Народног позоришта Републике Српске Љубиша Савановић препоручио је дјело Арчибалда Рајса "Чујте Срби".

Трилогијом протојереја Александра Торика, "Флавијан", "Флавијан - живот се наставља" и "Флавијан - успињање" одушевљена је џез пјевачица Наталија Хавраленко.

- То су јако кратки, али лијепи и читљиви духовни романи, руски бестселер - казала је Наталија.

Да више пажње треба посветити домаћима ауторима, нагласила је сликарка и књижевница Борјана Мрђа, па се, како каже, одлучила за књиге "Сатови у мајчиној соби", Тање Ступар-Трифуновић и "Ватромети" Лане Басташић.

Ни ова листа, као и многе друге, не може проћи без дјела српског сликара, књижевника и новинара Моме Капора. Композитор Давид Мастикоса "зачинио" је овај списак романом "Књига жалби", коју је и сам са одушевљењем читао.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана