С оне стране дуге (VIDEO)
Београд - Глумац Милорад Мандић, који је данас преминуо у Београду, рођен је 3. маја 1961. на Душановцу, а одрастао је на Новом Београду, са мајком домаћицом и оцем који је био војно лице.
Електротехнички факултет напустио је послије прве године, а Факултет драмских умјетности одлучио је да упише пошто је упознао свијет глуме кроз Драмско експериментални студио аматерског позоришта.
"Ношен том идејом ушао сам у ужи избор, и на моје одушевљење био сам примљен. И одмах затим избачен из куће, али су родитељи ипак прихватили моју одлуку," написао је Мандић у својој биографији на интернет презентацији позоришта "Бошко Буха".
По сопстевеном признању, нема никог с ким није желио да ради, нити оних који нису хтјели да раде са њим.
Као млад глумац играо је у серији "Вук Караџић" поред Микија Манојловића и Александра Берчека, а тада га је, како каже, редитељ те монументалне серије Ђорђе Кадијевић, научио да само онај ко чека може да се бави глумом.
Он је дочекао бројне улоге у филму, серији и позоришту, међу којима ће се памтити његови ликови и реплике у филмовима "Лепа села, лепо горе", "Ивкова слава", "Мртав ладан", "Пљачка Трећег рајха", "Точкови", "Три палме за две битанге и рибицу", "Браћа по матери", те у серијама "Село гори, а баба се чешља", "Равна гора", "Јагодићи", "Бољи живот".
Водећи популарни шоу "С оне стране дуге", током деведесетих година, постао је телевизијска икона за дјецу, коју је опчинио питањем "Да ли си се заљубишка?", а на коју је требало одговорити са "тамба" или "ламба", односно да или не.
Глума је за Мандића била бескрајно трагање за правом мјером којом ће градити лик који тумачи, а аплауз публике, коментар случајног пролазника доживљавао је као нешто што пуни батерије глумца.
"По мени је суштина да направиш нешто што ће да остане генерацијама. Не као узор или икона, него да буде идеја на којој ће се после градити. И као човек и као глумац морам да будем искрен и отворен, нема никаквих тајни, нема скривених намера. Бити лицемер у овом послу је катастрофа. Или га радиш или не радиш. Кад ме сретне неко ко је пре двадесет година пратио дечју емисију коју сам радио, прво ме забрине колико сам матор, а онда ме врати у то време кад сам био млад, и буде ми драго. Видим да је и он запамтио нешто, јер сам несебично делио своја искуства са свима," написао је Мандић о себи.
"Волео бих да једног дана, кад све дође на своје, да у неком миру и тишини могу да читам све оно што нисам стигао да прочитам, а занимало ме је, да слушам музику коју сам престао да слушам осим док возим ауто. Већ четврту годину снимам на селу, а немам појма о земљорадњи. Само желим да седим негде и да се не бавим ни са чим, да се дружим и попричам с неким, гледам у реку и дишем ваздух. То би ме препородило", пожелео Манда током снимања серије "Село гори, а баба се чешља".
"Много је куме, много је..."
Једна од улога по којој ћемо памтити глумца Милорада Мандића Манду, који нас је данас изненада напустио.
Милорад Мандић Манда ће остати упамћен по неколико великих улога. Вјероватно најпознатија остаје она из филма Срђана Драгојевића „Лепа села лепо горе" гдје је тумачио Виљушку. Колико је ова улога постала легендарна, говори податак да се његове реплике са Лазом (ког је тумачио Драган Петровић) и данас препричавају.
Најпознатија је она у којој му рањени кум Лаза лежи у наручју, док га Виљушка охрабрује ријечима
„Ајмо у 100 марке да ћеш издржати куме", на шта му Лаза на самрти одговара „Много је куме, много је".
Монолог Виљушке у коме на индиректан начин објашњава поријекло свог надимка, једна је од најупечатљивиј сцена из филма.
Манда је у том филму тумачио српског добровољца у рату у Босни. Имајући у виду да се та улога препричава и 20 година након премијере филма, јасно је колико га је Манда вјерно пренио.
Филм „Лепа села лепо горе" је добитник многих награда и важи за један од најбољих српских филмова из посљедње деценије прошлог вијека.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
