Роман “Беснило” Борислава Пекића први пут објављен прије 40 година: Бестселер који је побиједио страх

Написан током боравака у Лондону, роман је био почетак његове трилогије (коју чине и “Атлантида” и “1999”), оспораван и нападан по изласку, да би деценијама уназад постао бестселер и неоспорни књижевни класик. Његова оцјена на “Гудридсу” у јакој конкуренцији српских романа није изненађење, јер је сваким новим издањем регрутовао нову генерацију публике, да би током пандемије вируса корона постао једно од незаобилазних штива за читање и још више за цитирање у ери друштвених мрежа.

Први пут је објављен 1983. године у Загребу, а већ сљедеће године издавач “Либер” објављује друго издање, да би тек двије године касније српски издавачи преузели експлоатацију комерцијалности Пекићевог романа, па су објавили још два реиздања, 1985. и 1987. године. Четврто, можда и најпознатије издање, београдског “БИГЗ-а”, имало је импресиван тираж од 20 хиљада примјерака, што је данас незамисливо за било који српски или регионални роман, а од тада роман је доживио још неколико одлично продаваних издања, укључујући и “Лагунино” из 2011. године.

Појавивши се 1983. године у Загребу, пошто у Београду нико није желио да га штампа, “Беснило” је одјекнуло на тадашњој домаћој књижевној сцени. Био је то за један дио јавности и критике изненађујући Пекићев заокрет, који је услиједио након што је овај аутор иза себе већ имао богат, профилисан и награђиван опус из домена тзв. главнотоковске књижевности, укључујући и НИ­Н-о­ву награду за роман “Ходочашће Арсеније Његована” из 1970. године. Наиме, Пекић је збунио па чак и саблазнио јавност романом, који је кориштењем језика, правила и жанровске структуре тзв. тривијалне, комерцијалне, забавне или шунд литературе, како се тада са елитистичких висина академских кругова, али и културно-идеолошких комисија тог времена гледало на такву врсту масовне забаве и попкултурне продукције.

Пекић је, поигравајући се структуром жанровског трилер романа, написао монументални литерарни колаж, чији дијелови не само да квалитетом надмашају појединачне утицаје, већ и као цјелина дословно фасцинира сваким читањем својом неисцрпном ерудицијом и маштовитошћу, занатским богатством језика и ширином књижевне идеје на којој је изграђена. Истина, он своју монументалност дијелом дугује и чињеници да је роман првобитно писан за америчког издавача, који је одбио издати књигу од 600 страница, а пошто Пекић није желио да крати, роман је завршио код домаћих издавача, што је одредило његову судбину српског бестселера, али га је лишило могућности директне борбе са конкурентима на енглеском језику, што је велика штета, с обзиром на квалитет.

Драгана Бошковић у свом сјајном књижевном огледу “Фантастика у роману 'Беснило' Борислава Пекића”, истиче пишчеву вјештину артистичког комбиновања као нешто до тада невиђено у српској књижевној култури.

- Техника палимпсеста, изузетна ерудиција самог Пекића, брижљива конструкција фабуле, пропитивање основних антрополошких категорија и филозофских теза, као и митомахијска тенденција су само неки од разлога због којих Пекићева дела тако вешто измичу коначним одређењима жанра, нудећи различите илуминације фантастичних елемената рефлектованих при сваком новом читању. Стога, иако писан у реалистичком коду и са тежњом за аутентичношћу, роман “Беснило” у ствари представља виртуозни колаж фантастике, којим Пекић изнова потврђује своје умеће с цомбинаториае арс - написала је Бошковићева.

Екранизација

Иако представља савршен материјал за екранизацију, како због своје филмске форме, тако и због Пекићеве сценаристичке вјештине и склоности према филму, “Бјеснило” екранизацију чека скоро 40 година. Љиљана Пекић, пишчева удовица је објавила 2020. године да је кућа “Фајерфлај” откупила права за серијску екранизацију “Беснила”, али од тада није објављено много информација о продукцији.

Инспирисан по његовим ријечима тада популарним филмовима из жанра катастрофе, али и радовима жанровских великана попут Стивена Кинга или Артура Хелија, те сопственом жељом да напише жанровски роман, већ увелико етаблирани аутор је на први поглед починио непојмљиви преседан самоубилачког компромитовања књижевног угледа, смјело се препустивши тада врло популарном тренду белетристичких и филмских хитова апокалиптичне тематике. Ипак, с друге стране, такав Пекићев обрат и није био неочекиван, не само због његовог ранијег показивања интереса за фантастичним, прије свега у монументалном серијалу “Златно руно”, већ је је “Беснило” настајало у времену успона умјетничког постмодернизма у домаћој култури, што се на књижевној сцени манифестовало кроз све храбрије и слободније преплитање тзв. академске и жанровске  књижевности или озбиљне и жанровски непретенциозне прозе.

Пекићевим уласком у ту област само се показало колики се умјетнички врхунци могу достићи разиграном комбинаториком дјела које једнако функционише као историјски, митолошки, детективски, шпијунски, трилерски, политички и хорор роман. Радња као централни лајтмотив користи страшну епидемију бјеснила на међународном аеродрому “Хитроу” у Лондону. Прва жртва је редовница из Нигерије која је у авиону Рим-Лондон-Њујорк несмотрено гурнула руку у дјечији руксак гдје је огребе штене Шарон, која је успавана омамљујућим средством и заражена опасним лабораторијским мутираним вирусом бјесила, илегално путовала из кибуца на Блиском истоку у Америку. Слијетањем авиона вирус креће у свој смртоносни поход на аеродром, британска влада ставља “Хитро” у карантин, а његовим простором почиње на једној страни дивљати вирус, а на другој елементарно људско зло, испреплетено у смртоносни чвор. Како се вирус незадрживо шири, више од четврт милиона људи на “Хитроу” ће потпуно подивљати. Неки од бјеснила, неки од сопствених демона. Преживјелих неће бити. Из централног заплета расте десетак подзаплета у којима Данијел Лаверкин, писац терориста покушава пуцати у руску делегацију, чији шеф безбједности пуковник КГБ-а саопштава свом енглеском колеги да жели остати у Енглеској. Исфрустрирани њемачки банкарски службеник убија свог директора, аеродромски официр обезбјеђења покушава да га разоткрије, плете се расплет судбине око истраживачког тима мистериозног др Либермена познатог и као др Штадлер, пионира био-инжењеринга и масовног убице из Аушвица, а мистериозна фигура човјека са арханђелским именом Габријел покушава стати на пут библијском злу Велике звијери,  а то је само дио раскошне галерије ликова укључених у централну осу приче којој Пекић мајсторски константно диже тензију и напетост до апокалиптичног финала.

“Беснило” на својих 600 страница даје све оно што велика књижевност треба да има  - узбуђење, забаву и поуку, али прије свега озбиљан филозофски и антрополошки став према односу човјека и природе, кроз погубну жељу човјека да изиграва Бога.  Иако се данас у “Беснилу” још јасније види ауторово наглашено балансирање између полова високе и жанровске литературе, будући да је Пекићев трилер катастрофе накрцан ерудитским референцама и цитатима књижевних и митолошких извора, то не квари уживање у брзометном читању његовог примарног трилерског тока нити омета споро детективско лутање кроз бројне рукавце секундарних порука. Оно што је суштина успјеха и дуговјечности “Беснила”, осим мајсторског занатског кориштења трилерске форме, креативне вјештине његовог аутора и моментума његовог пласирања је да је његов аутор храбро ушао у борбу са болешћу, која мучи свако људско биће на планети, а то је страх или да цитирамо Пекића, најопаснија болест наше историје, побиједивши романом како своје тако и наше страхове.

“Немај страха. Страх је болест од које потичу све друге. Равнодушност, мржња, злоба. Грамзивост и сујета. Неповерљивост и сумња. Страх је куга овог света. Сви се боје сваког. Сви се плаше свачег. Због тога се завлаче у рупе и умиру свако за себе. Због тога се не помажу кад их нападне беснило. Зато је толико њих помрло без утехе!”

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.