Режисер Руди Уран из Марибора за Глас Српске: На концерту Идола срео сам свог идола

Ријечи су ово признатог режисера, сликара и дизајнера из Марибора Рудија Урана, који је у интервјуу за "Глас Српске" открио како је настао документарац о непревазиђеном умјетнику Влади Дивљану "Влада".

Овај више пута награђивани документарни филм ће и бањалучка публика имати прилику да погледа, захваљујући пратећем програму фестивала "Демофест" који ће бити одржан од 21. до 23. јула на тврђави Кастел у Бањалуци. Филм "Влада" биће приказан 23. јула од 17 часова у Дому омладине у Бањалуци.

- Први пут сам био на концерту "Идола" 1981. године, када сам служио војску у Задру, а управо на том концерту сам први пут срео свог идола - Владу. Касније смо се срели у Марибору, гдје је као гост свирао са групом "Булдожер", о којој сам већ направио филм и у којем Влада даје интервју. И тако је све почело - почиње своју причу Уран.

На самим почецима, када је Уран изнио Влади идеју о снимању документарца, Дивљан је категорично био против тога.

- Влада није волио превише да буде истакнут пред камером, јер је био изузетно скроман. Није волио да суди о значајним стварима у музици, политици, истини и лажи. Али на крају сам га убиједио да је његово лично искуство, бити емигрант, изгубити тај културни простор, тај силни новоталасни покрет, значајно за цијелу генерацију - прича нам Уран.

Како је истакао, Влада је био човјек широких схватања, па су могли да разговарају о свему.

- Били смо иста генерација и на неки начин странци у својим земљама. Филм смо радили код њега у Бечу, гдје се баш пуно осјећало како је Влада странац и како му недостаје Балкан. Онај Балкан у најбољем смислу, како у музици, култури, тако и у људској души - каже Уран.

Наглашава да се тај специфичан балкански "мирис" осјећа и у музици коју је Влада радио за његов филм и која је тако мало позната широј публици.

- Имао сам ту срећу да је Влада радио дио музике за филм "Чекај ме ја сигурно нећу доћи" Мирослава Момчиловића код мене у стану. Пресрећан сам што сам у тако интимном простору могао да посматрам његов приступ музици и генијалност коју је имао. У животу нисам срео пуно људи са таквим талентом и харизмом - истиче Уран.

Каже да је овај документарац само мали дио тога што је Влада заправо био и шта је као умјетник иза себе оставио.

- Влада је поред музике имао истанчан осјећај за архитектуру и простор, а који могу јако утицати на духовно стање људи. Нарочито могу имати тај окидач који пали креативне импулсе умјетника, а са друге стране, стварају некакву интеракцију између простора и човјека. Волио је гледати те велике постсоцијалистичке грађевине, па бункере који су још остали у Бечу, па велике жељезничке станице као "Südbahnhof" - открива овај режисер.

На неки начин, истиче Уран, Дивљан се сјединио са том великом испражњеном архитектуром и "као да се осјећао попут огромног бетона остављеног, самог".

- Ту самоћу сам могао и те како осјетити. Као да су сви велики људи осуђени да буду сами. Јесте да је Влада имао своју дивну породицу, коју је највише волио, али та самоћа... - присјећа се Уран скривених емоција које је у свом срцу Дивљан носио.

Нови филм

- Недавно смо завршили са снимањем дугометражног играног филма "Футура: На отвореном". Тренутно је у монтажи и биће завршен негдје до краја љета. Филм говори о томе како једно друштво, нација, цивилизација, када има могућност да конституише неку заједницу или државу, све упропасти. Филм непосредно алудира на словеначку државу и, наравно, на друге државе које су се изгубиле у фази транзиције - најављује Руди Уран.

- Ту самоћу сам могао и те како осјетити. Као да су сви велики људи осуђени да буду сами. Јесте да је Влада имао своју дивну породицу, коју је највише волио, али та самоћа ... - присјећа се Уран скривених емоција које је у свом срцу Дивљан носио.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.