Режисер Немања Ћеранић за “Глас Српске” о филму “Лихвар”: Прича о дугу према себи и другима

Миланка Митрић
Режисер Немања Ћеранић за “Глас Српске” о филму “Лихвар”: Прича о дугу према себи и другима

Тешко је било радити “Лихвара” у пандемијским условима, највише јер смо послије првог снимајућег дана морали да одгодимо снимања на два месеца.

Казао је ово за “Глас Српске” режисер Немања Ћеранић, говорећи о раду на филму “Лихвар”, који је од ове седмице на редовном репертоару бањалучког “Синеплекса Палас”.

- Хтели смо да направимо филм о дуговању, али не о дугу у новчаном смислу, већ о дугу према блиским особама, и себи самоме - додаје он.

ГЛАС: Ко је Мундир и ко су људи слични њему?

ЋЕРАНИЋ: Мундир је човек старог кова, зеленаш који има свој морални кодекс, због тога га други поштују, а уједно га се и плаше. Он обитава у сивој зони која се граничи са светом криминала и та линија је танка. Проклетство тог посла га је повукло, тако да Мундир постаје нешто чега се и сам плашио.

ГЛАС: Радили сте и на серији “Швиндлери”. С обзиром на то да се као теме кроз ову серију такође провлаче ликови варалица и муљатора, зашто је такве и сличне личности важно приказати у фикцији?

ЋЕРАНИЋ: То се десило случајно. Маргиналци су тврда прича, која има дубоку укорењену тему у нашој кинематографији, још од црног таласа. Они су другачији, амбивалентни и из те људске беде и муке увек ћете наћи одређену дозу инспирације.

ГЛАС: Како посматрате продукцију на простору Србије?

ЋЕРАНИЋ: Одлично је то што су млади људи добили прилику да раде. И да успевају да унесу нову енергију и виђење филмског мишљења и приступа.

ГЛАС: Мислите ли да посебну експанзију у посљедње вријеме доживљавају трилери и криминалистичке драме и зашто је то тако?

ЋЕРАНИЋ: На филму не колико у серијама. Мислим да је то због хиперпродукције у Европи са криминалистичким серијама.

ГЛАС: И мислите ли да је људима више потребан садржај који им, на један начин, приказује стварност или нешто нереално?

ЋЕРАНИЋ: Све зависи од добре идеје и доброг сценарија. Ја сам увек за свет имагинације, али исто тако волим да погледам и видим један жив, здрав, реалистичан филм.

ГЛАС: Колико млади режисери, сценаристи и глумци имају простора и могућности да своје идеје претворе у стварност?

ЋЕРАНИЋ: Није лако, али све је то индивидуално. Серије су помогле да млади људи почну да раде, а упоредо ако имају среће, добру причу и идеју, све то мора некако да се врати кад-тад.

ГЛАС: Шта је пандемија учинила филмској индустрији?

ЋЕРАНИЋ: Што се тиче снимања није пуно, јер се снимало у току пандемије. Једини проблем је што су се људи одвикли од биоскопа, али вјерујем да ће се вратити.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана