Редитељка Ђурђа Тешић о комаду Милована Глишића: Подвала болест изопачене садашњости

Испричала је ово за "Глас Српске" редитељка Ђурђа Тешић из Београда о комаду Милована Глишића, важног српског писца који је живио и радио у 19. вијеку, дугогодишњег управника Народног позоришта у Београду. Глишићеве мисли исписане у овом дјелу, захваљујући својим редитељским способностима и идеји која је води, Тешићева заједно са ансамблом Народног позоришта РС буди и на сцени. Представа је од самог почетка "обучена" у свечани позоришни костим, јер ће њеном премијером 17. маја у 20 часова бити отворен један од најважнијих театарских догађаја, деветнаести Театар фест "Петар Кочић". Тешићева је већ имала прилику да осјети како куца срце бањалучких позоришта и њихових глумаца, јер већ пети пут ради у нашем граду.

- Публика вероватно зна да од мене и ансамбла Народног позоришта РС, са којим имам изузетну сарадњу, може да очекује још један класик у коме смо препознали данашње проблеме и пронашли начин да о њима проговоримо на узбудљив сценски начин. Након "Женидбе" Ј. С. Поповића, која се са великим успехом дуго играла на великој сцени, на моје велико задовољство опет је у питању српски класик, комедија - казала је Тешићева.

У овој представи, објашњава, бавили су се другом страном људске позитивности.

- Ми смо друштво у коме свако сваком гледа да подвали, наше су врлине постале лажи манипулација. Наша апсолутна идеја водиља је да је све могуће продати, од тела до образа. Свако би ту сваком потуљено да подвали. Занели смо се баш као и Неша адвокат из комада. Заборавили смо да кад подваљујеш, подваљујеш пре свега самом себи - истакла је она.

Глишић је, подсјећа, најзначајнији по свом приповједачком дару, а шира публика се вјероватно сјећа приповијетке "Глава шећера", која спада у обавезну лектиру.

- Ништа мање значајан и велики је његов преводилачки рад, преводио је са руског и француског језика. Између осталог, Глишић је први превео на српски језик Гогоља, Толстоја, Гончарова… Мање је познато да је написао и две комедије. Једна од њих, "Подвала" привукла је моју пажњу. Она се сматра првом српском реалистичном комедијом. "Подвала" је отворила пут каснијим врхунским делима наше комедиографске сцене, пре свега мислим на Нушићево дело. За узор је имала Гогољевог "Ревизора" - прича Тешићева и наглашава да се цијелој Гогољевој оптици посматрања свијета дивио Милован Глишић. Занимао га је, како каже, свијет бирократије, ситних чиновника који су представљали основну полугу тадашњег друштва, свемоћ власти и немоћ малог, обичног човјека.

- А као и сваки аутентичан и даровит човек, Глишић није пошао за имитацијом свог великог узора, већ је теме које је уочио као важне и у нашем тадашњем друштвеном тренутку унео у своја дела. А то је тренутак када капитал, односно новац, улази први пут у живот обичног сељака, односно народ. Глишић је створио лик Вулета Пупавца, локалног зеленаша кроз који је једноставно, тачно и надахнуто представио лице и наличје трговине као стицања профита која нужно води у потпуну етичку равнодушност и људску окорелост - прича редитељка.

Ништа мање успешно, а за данашње вријеме веома важно, представљен је лик Неше адвоката, за који критика на једном мјесту каже да је "Ваљевски Јаго".

- То је човек склон подвали, који у лету хвата вештине које се траже за опстанак у оваквом етичком систему вредности и који преко ноћи постаје човек способан да наплати неправду и непоштење. Њих двојица заједно представљају основну полугу друштва која ће на наивном и друштвеним приликама недораслом сељаку Живану демонстрирати сву своју моћ - додаје она.

Сложан ансамбл

- Национални ансамбл је сјајан, радан и духовно расположен. Сложан ансамбл који проналази мотивацију и циљеве у сваком раду - рекла Тешићева.

У овом комаду улоге је повјерила Драгославу Медојевићу, Златану Видовићу, Љубиши Савановићу, Ђорђу Марковићу, Александру Стојковићу, Дејану Батозу, Горану Јокићу. На сцени ће се наћи и Бојан Колопић, Слађана Зрнић, Сњежана Штикић, Драгана Марић, Ведрана Мачковић, Наташа Иванчевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.