Редитељ Марко Мисирача: Смијех је само облик јаука

Представа је постављена у адаптираној верзији која се, за разлику од оригиналног комада који је смјештен у Далматинску Загору, дешава данас и овдје, надомак Бањалуке, у селу Рекавице и прича причу о постратним траумама које су и даље, двије деценије након рата, и те како присутне међу нама.

Испричао је ово за "Глас Српске" редитељ Марко Мисирача из Београда који је одлучио да на велику сцену националног театра донесе једну снажну причу, послије које у сали остаје горак одјек смијеха. Премијера је заказана за суботу, 5. март, у 20 часова, а глумци и редитељ вриједно су радили како би пред публиком показали свој максимум.

Мисирача је потврдио оно што истински заљубљеници у театар и сами осјећају и знају, да је идеја и улога позоришне умјетности од њених почетака била да оплемени, забави, али, прије свега, да буде огледало и отисак времена и да нам кроз артефакте и архетипове покаже истину о времену у коме живимо.

- За тако нешто мислим да је, прије свега, потребан добар темељ у виду драмског текста, а Мате Матишић и његови "Синови умиру први" имају све ове карактеристике - истакао је редитељ.

Представа се, каже он, бави мучном тематиком, али Матишић је мајстор писане ријечи и све те болне ствари врло вјешто доводи до апсурда и увија у трагикомедију и црни хумор у најбољој балканској традицији.

- Вјерујем да ће публика уживати у представи, али и да ће на крају дјеловати катарзично и отрежњујуће - додаје Мисирача.

Као умјетник и неко пред ким је озбиљан умјетнички задатак, Марко је објаснио и чиме се он водио приликом оживљавања ове приче на даскама театра.

- Када се у позоришту или на филму раде овакве врсте прича, треба водити рачуна о начину глумачке игре и о средствима којима се прича презентује публици. Прича је ово о старцима и ратним војним ветеранима који траже своју несталу дјецу одн. браћу и саборце док се та потрага претвара у кафкијанско неразмрсиво клупко унутар којег откривамо да су у трговину лешевима уплетени и мафија и полиција и државни врх - прича Мисирача.

Требало је, како каже, на осјетљивој материји наћи мјеру у осмишљавању сценских поступака и глумачкој игри који треба да буду духовити, али да тај хумор не постане сврха самом себи већ да он буде само начин да се ова прича исприча.

- У умјетности је контраст главно средство, тако и ова представа "сукобљава" мрачну тему са хуморним елементима да би се заправо прича тачније прогутала. На крај крајева, смијех је само облик јаука и можемо се истински смијати само ономе што нас дубоко тишти и боли - надахнуто говори Мисирача.

Сложио се са чињеницом да се у позоришним салама не срећемо често са оваквом тематиком.

- Нажалост, тачно је да нисмо много у посљедње вријеме гледали представе са оваквом тематиком, а враћам се на то да театар мора да буде огледало времена и да, како би Гогољ рекао, не можемо да "кривимо огледало ако нам је лице ружно" - истакао је он.

Ова прича ће нас, наглашава Марко, суочити са болним питањима која немамо храбрости себи да поставимо, између осталих, и питање у којој мјери је потребно "копати" по старим ранама и неуралгичним тачкама наше историје, у случају Срба то је, рецимо, Јасеновац.

- Увијек остаје дилема да ли се тиме заправо само "оштре ножеви" у жељи за осветом или је могуће једном "рашчистити" ту историју која нам се стално дешава и наставити даље. Ми имамо у искуству ближе историје случај СФРЈ у којој су с превентивним циљем заташкана осјетљива питања везана за страдања у Другом свјетском рату, али нам се, неко би рекао, то обило о главу 50 година касније. У сваком случају, добро је и здраво да позориште покреће оваква питања без потребе да даје егзактне одговоре и буде дидактично, само да људе упути на размишљање - прича редитељ.

Нада се да ће публика кроз смијех и сузе након представе "Синови умиру први" доживјети катарзу и освијестити у себи болну истину о рату који нам се десио.

- Парафразирам драматурга представе Ивана Велисављевића, то је чињеница да су нам говорили како треба славно за отаџбину живот да дамо, док су приватизовали наше фабрике, да би нам на крају продавали наше мртве. Док то не схватимо, нема нам будућности. Синови ће и даље умирати први - закључио је Мисирача. 

Улоге у комаду "Синови умиру први" повјерио је Драгославу Медојевићу, Наташи Иванчевић, Александру Стојковићу, Миљки Брђанин и Бошку Ђурђевићу. Глумачке креације показаће и Горан Јокић, Љубиша Савановић, Златан Видовић, Светлана Тања Поповић, Рок Радиша, Ђорђе Марковић, Владимир Ђорђевић и Зоран Станишић.

Исказ Гјулчере Бобокулове, дадиље монструма

Посвећеност ансамбла

- Ансамбл Народног позоришта Републике Српске је, то је већ општепозната ствар, један од најбољих глумачких ансамбала у региону. То доказују бројне успјешне представе награђиване на свим значајнијим фестивалима. Мислим да је посебан квалитет глумачке екипе која игра у "Синовима" посвећеност и загриженост за представу и тему којом се она бави. Мислим да ће ту добру енергију коју глумци носе и публика одмах препознати. Уосталом, глумац нашег доба није и не треба да буде само пуки интерпретатор туђих ријечи већ да својим ставовима стоји иза лика који тумачи и представе у којој игра - казао је Марко Мисирача.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.