Редитељ Југ Радивојевић и драматург Спасоје Ж. Миловановић за “Глас Српске”: Дипломатска лекција Јована Дучића

Александра Глишић
Редитељ Југ Радивојевић и драматург Спасоје Ж. Миловановић за “Глас Српске”: Дипломатска лекција Јована Дучића

БАЊАЛУКА - Велика је несрећа кад човек не зна шта хоће, а права катастрофа кад не зна шта може, говорио је великан српског пјесништва Јован Дучић.

Редитељ Југ Радивојевић и драматург Спасоје Ж. Миловановић који раде представе “Дучић” (Позоришно историјски дневник) у Народном позоришту Републике Српске дефинитивно знају шта хоће да испричају о пјеснику који је остао упамћен и као врстан дипломата.

Са Радивојевићем и Миловановићем разговарали смо у националном театру прије пробе за представу која је окупила бројан глумачки ансамбл.

- Јованом Дучићем се нисмо раније много бавили у позоришту. Ова прича унутар историјског контекста је један поглед уметника и амбасадора у турбулентним временима. Реч је о драмском комаду који има у себи јаку драмску црту, али и нечег трилерског што је посебно редак жанр у нашој драматургији. Имамо велику глумачку поделу, а ликови драме су познате историјске личности. Са друге стране имамо Дучићеве личне дилеме, његов поглед на тај историјски период - рекао је Југ Радивојевић.

Овај драмски текст је, додаје, поткријепљен историјским чињеницама, а дјелимично је и фикција коју позориште мора да носи у себи.

- Дучић је овде, што директно, што индиректно, везан и за Хитлера, за Мусолинија, појављују се људи који су пресудно утицали на ток историје. Песник је покушавао да у тим сусретима покуша оно што ми на овим нашим просторима већ деценијама покушавамо да избалансирамо, да пронађемо своје место у великом свету. Како често кажемо да се нећемо савијати, али да нећемо много ни пркосити. Али ми обично одемо у једну од две крајности, тако да историја показује да нисмо баш склони том балансу. Тако да ова представа може да буде и дипломатска лекција - каже Радивојевић.

Редитељ подсјећа да је Дучић био велики познавалац историје и политичког тренутка свог времена, генијални пјесник, али и освајач женских срца.

- Пјесник је носио у себи ту романтику која се делом види и у његовој литератури. Као и сваки поета, био је посебна природа - примјећује Радивојевић. 

Спасоје Ж. Миловановић, аутор драмског текста о славном поети, истиче да је Јован Дучић неоспорно један од најзначајнијих пјесника са ових простора.

- О овом песнику се ретко говори на позоришним сценама, постоји само један драмски комад који се бави животом и радом Јована Дучића. Шест месеци сам трагао и покушавао да пронађем кључни моменат и шта је то што он значи у овом тренутку. Оно што је остало мимо интересовања јавности, због грандиозне литературе овог песника, јесте то да је он целог живота био први амбасадор у Краљевини Југославији. Све остали су били велепосланици, конзуларни представници, али са њим добијамо институцију амбасадора - указује Милованивић.

Трагајући за различитим материјалом, додаје, наишао је на једну реченицу чувеног југословенског дипломате и једног од најзначајнијих југословенских агената између два свјетска рата Владете Милићевића. 

- Он у једном тренутку каже да му је велику помоћ пружио посланик Краљевине Југославије у Риму песник Јован Дучић. То ми је била полазна мисао како могу да представим Дучића као дипломату и шта дипломата значи у времену о коме пишемо, али и у времену у коме стварамо. На који начин државници комуницирају и на који начин стварају живот обичног човека - прича Миловановић.

 

Златан Видовић

у насловној улози

 

Редитељ Југ Радивојевић окупио је бројну глумачку екипу у представи “Дучић” (Позоришно историјски дневник). У насловној улози, као пјесник Јован Дучић, појављује се Златан Видовић.  У представи играју и Љубиша Савановић, Александар Стојковић, Драгослав Медојевић, Велимир Бланић, Жељко Стјепановић Борис Шавија, Горан Јокић, Марко Недељковић...

 

Есејистичка слика

сусрета са

политичарима

 

- Често размишљам како државници имају слична интересовања и добру комуникацију, али ипак избијају ратови и нестају државе и народи. Јован Дучић каже да је увек у питању сујета, да сви економски и било какви политички и војни интереси се увек сведу на то колико је тај државник сујетан или није сујетан или колико та сујета упропасти човечанство. Читајући све те Дучићеве списе и дневничке забелешке имам анализу која није само класичан извештај да се нпр. сусрео са Бенитом Мусолинијем. Песник је дао једну есејистичку слику тога шта се све њему догађало док је био амбасадор - каже Спасоје Ж. Миловановић. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана