Разликовати лингвистичке и политичке језике
БЕОГРАД - Одбор за стандардизацију српског језика сматра да треба разликовати појмове лингвистички и политички /симболички/ језик и писцима уџбеника граматике “С речи на дела” за осми разред основних школа у Србији препоручује да то објасне.
Поводом бурних реаговања и протеста из земаља региона због става у уџбенику о томе шта спада у јужнословенске језике, из Одбора су поручили да међу јужнословенске језике треба навести бугарски, македонски, словеначки и српски језик.
“Уз српски језик у напомени треба дати да Хрвати, Бошњаци и неки Црногорци овај језик називају хрватски, босански/бошњачки и црногорски језик”, навели су из Одбора за стандардизацију српског језика.
Из Одбора су подсјетили да су на молбу из Завода за унапређивање васпитања и образовања дописом од 9. новембра 2020. године доставили свој став у вези са питањем дефинисања јужнословенских језика у уџбеницима за српски језик и књижевност, додајући да ставове заснивају на мишљењу науке - лингвистике и социолингвистике.
У уџбенику граматике “Са речи на дела”, намијењеном ученицима завршног разреда основних школа у Србији, наводи се да су јужнословенски језици бугарски, македонски, словеначки и српски, уз додатак да “Хрвати, Бошњаци и неки Црногорци српски језик називају хрватски, босански, бошњачки и црногорски”.
На тај став бурно су реаговали поједини представници тих народа, а предсједник Владе Хрватске Андреј Пленковић и предсједник те земље Зоран Милановић најавили су званичан протест Србији и “мјере реципроцитета”.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
