Ратка Антић, виши библиотекар НУБРС за “Глас Српске”: Свјетске ризнице књига ближе корисницима

Илијана Божић
Foto: Д. Поздеровић

БАЊАЛУКА - Библиотека, ризница знања и чувар традиције, језика и културе једног народа, иза својих двери чува најразноврсније списе и књиге, а колико је важна сарадња међу њима, свједочи виши библиотекар Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске Ратка Антић која годинама с љубављу обавља међубиблиотечку размјену и испуњава захтјеве корисника.

У разговору за “Глас Српске” она је истакла да међубиблиотечка позајмица представља један од најважнијих облика сарадње међу библиотекама на државном и међународном нивоу. Почетак ове дјелатности везује се за тренутак када је Александријска библиотека први пут позајмила књиге библиотеци у Пергаму. Тенденција у развоју савременог библиотекарства је да корисник једне библиотеке у земљи постане корисник свих јавних библиотека у свијету.

- То је услуга која кориснику омогућава да набави публикацију или копију/скен, посредовањем библиотеке чији је члан, од институције која ту грађу посједује у свом фонду - објаснила је Антићева.

Истакла је да, захваљујући стандардизовању и аутоматизацији пословања, међубиблиотечка позајмица у НУБРС данас има бројне кориснике те да су то најчешће студенти, асистенти, професори, доктори наука и људи који се баве научноистраживачким радом.

Да на адресу НУБРС стижу најразноврснија питања и поруке, посвједочила нам је она испричавши причу о интересантном питању које је добила из Чешке.

- Господин из Прага, који је филателиста, из своје колекције нам је послао стару поштанску марку и жиг из доба када је БиХ била под аустроугарском окупацијом. Међутим, на појединим маркицама са наших простора, које је посједовао, налазила се на Дрини ћуприја. Питао нас је о чему се ради, јер је тражећи ћуприју на интернету увијек добијао град Ћуприју. Онда сам му објаснила да је ријеч о мосту, а не о граду, те га упутила на дјело Иве Андрића “На Дрини ћуприја”, које је преведено и на чешки језик - испричала је Антићева и додала да је он молио да му достави поштанску маркицу и жиг из садашњег времена као и разгледницу Бањалуке, што је она и учинила.

Нагласила је да библиотечка позајмица представља јако интересантан посао, те да сваки захтјев доноси нови изазов.

- Разноврсна је и грађа и тематика коју корисници траже преко међубиблиотечке позајмице, нпр. недавно је једна библиотека из Белгије тражила од нас књигу о патријарху Павлу. Ријеч је о дјелу “Патријарх Павле о исламу и муслиманима”, аутора Александра Прашчевића, коју смо им позајмили. У исто вријеме, у Суботицу смо слали спортске чланке из шездесетих година господину коме је материјал био потребан за монографију о рукомету коју пише тренутно - казала је Антићева.

Објаснила је да НУБРС има успјешну сарадњу са библиотекама из РС, региона и Европе.

- Свакодневно размјењујемо књиге са библиотекама из Србије (Народна библиотека Србије, УБ “Светозар Марковић”, Библиотека Матице српске), Хрватске (Национална и свеучилишна књижница у Загребу, Свеучилишна књижница у Сплиту), Словеније, Аустрије, Италије, Француске, Њемачке и других земаља. Недавно смо из Националног музеја природне историје из Париза добили чланке, изузетно важне за наше професоре са Природно-математичког факултета - рекла је Антићева.

Према њеним ријечима ИФЛА (International Federation of Library Association and Institutions) као водећа међународна организација за развој и унапређење библиотека, документационих и информационих центара, прописала је одређене нормативе који регулишу овај начин сарадње.

- Књиге позајмљене међубиблиотечком позајмицом користе се искључиво у читаоници библиотеке која наручује грађу, и током временског рока који наведе библиотека која шаље књиге. За међународну размјену уобичајен је рок од 30, а за размјену унутар државе 15 дана, уколико није наглашено другачије. У размјени учествују све публикације које немају статус старе и ријетке књиге, посебног фонда или архивског примјерка. Статус одређује библиотека у чијем власништву се публикација налази - објаснила је Антићева.

За оне којима је грађа неопходна, а који не знају како да дођу до ње, Антићева је објаснила како могу наручити грађу путем међубиблиотечке позајмице.

- Да бисте наручили грађу, потребно је да знате тачан наслов и име аутора, без обзира на то да ли је ријеч о књизи или чланку из периодике. За периодику је обавезна година, број свеске или датум изласка. Треба да попуните образац за позајмицу, који се налази на званичном сајту наше библиотеке, и пошаљете као аутоматску поруку или да се обратите лично или и-мјелом са својим захтјевом библиотекару који је задужен за услуге међубиблиотечке позајмице - навела је Антићева и додала да корисници, када добију потребну грађу, њоме треба да се служе према упутству које добију од библиотекара.

Ваучери

ИФЛА је, како би олакшала међународну сарадњу, 1995. године за своје чланице увела ваучере као средство плаћања.

- Један ИФЛА ваучер вриједи осам евра и покрива трошкове међународне размјене за једну публикацију, док једна половина ваучера кошта четири евра и покрива трошкове копирања/скенирања до 15 страница текста. Апоеном од пола ваучера обично се плаћају чланци из часописа и новина те скенирање фотографија - рекла је Антићева и додала да је НУБРС чланица ИФЛА од 2004. те да, договором директора и управника водећих библиотека РС и Федерације БиХ, унутар граница наше државе позајмицу не наплаћују, што је још један значајан вид подршке развоју науке и културе који библиотека пружа својим корисницима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана