Рашић: Стонсима свака част, али Синатра је број један

“Доживео сам да имам насловну страну официјелне плоче Стонса! То је невероватна част”, рекао је Рашић Танјугу.

Ролингстонси су прошле године објавили живи албум “А Bigger Bang Live on Copacabana BEach” са концерта у Рио де Жанеиру чији омот краси Рашићева фотографија на којој се виде пjевач Мик Џегер, гитаристи Кит Ричардс и Рон Вуд и бубњар Чарли Вотс (1941-2021).

“То је концерт кад сам почео да радим с њима, први посао. Био је у фебруару 2006. године у Рију пред два милиона људи. То ми било ватрено крштење”, рекао је Рашић.

Рашић се присjетио да је први пут гледао уживо Стонсе 1973. године у Берну, тада са гитаристом Миком Тејлором у постави и да је мислио да је бенду већ вријеме било прошло.

“У то време сам мислио да је касно, јер они постоје од 1962. Нема (гитаристе) Брајан Џонса (1942-1969), то више нису Стонси, променили се... А они још трају!”, рекао је Рашић.

Ролингстонс су ове године на турнеји којом славе шест деценија постојања,а Рашић је подсјетио да је претходно, поводом пола вијека бенда имао прилику да му позирају Џегер, Ричардс, Вотс и Вуд на дан када су Стонси били основани.

Од бројних концерата на којима је пратио Стонсе Рашић је посебно издвојио онај у Ослу који је одржан након што је партнерка Мика Џегера Лурен Скот (1964-2014) извршила самоубиство. Рашић каже да било битно да се фотографијом покаже “да је Џегер океј, без обзира што је доживио приватну трагедију”.

Присјетивши се да је то био најтоплији дан у историји Норвешке и да је био “гола вода”, Рашић је већ током концерта менаџменту повремено слао картице са направљеним фотографијама.

“Кажу:'' Не брини, завршио си посао још у првој песми''. Фотографија којом су били задовољни: Кит и Мик заједно. Та фотографија је отишла у цео свет”, рекао је Рашић.

Примјетивши да Џегер пуни 79 година, Рашић је рекао да су у његовој младости људи тих годишта “отаљавали живот, а овај трчи више него било који млад бенд!” Оцијенивши да Стонси никад неће рећи да иду на своју посљедњу турнеју, Рашић је рекао: “Они су феномен! Шта год да раде, све океј”.

Рашић је рекао да зна како да слика Ричардса, “у којој песми ће да направи који потез, шта воли”. Потом гитаристина менаџерка и Рашићева пријатељица Џејн Роуз одабре слике, мада је некад и Ричардс присутан.

И поред љубави према Стонсима, Рашић признаје да је за њега број један у свијету био и остао Френк Синатра (1915-1998), кога је имао прилику сликати на концерту у лондонском Ројал Алберт холу гдје је начинио једну фотку легендарног америчког пјевача на коју је поносан.

“Волим Стонсе и више их слушам него Синатру, али Френк је човек који се дружио са председницима, највећим гангстерима, љубио је најлепше жене, један је од људи који су саградили Лас Вегас да би могли да се коцкају. Нема много таквих људи. Само један”, истакао је Рашић.

Фотографисање британске краљице Елизабете је према ријечима Рашића “нека друга врста посла” коју не може да ради било ко осим званичног краљевског фотографа. Ипак, Рашић се присјетио да је једном случајно половином осамдесетих у Непалу имао прилику да фотографише британску краљицу Елизабету.

“Одем у Катманду. Видим британске заставе висе. То је била прва краљичина посета Непалу и стајао сам уз пут. Биле су кочије...Краљица пролази поред мене, а ја направим фотке. Тако да сам и краљицу сликао”, рекао је Рашић.

Краљица Елизабета, која ове године слави 70 година на пријестолу Велике Британије, је “жена за поштовање”, а Рашић истиче да гаји поштовање према британској краљевској породици која је “бајка која траје и лепа је”.

Рашић је из Београда дошао у Велику Британију 1979. године без идеје да остане, а након вишедеценијског живота у Лондону са поносом истиче да није заборавио наш језик, док има људи који “пет година дођу из Њујорка и питају: ''Како се каже?''“

Признавши да му је жао што је као фотограф на западу пропустио шездесете и седамдесете, кључне године за развој рокенрола, Рашић је подсјетио да је стигао у Лондон на почетку осамдесетих када су били популарни бендови као Дуран Дуран или Каџагугу.

“Све то сам фоткао, јер сам објективан кад је у питању фотографија. Не фоткам само оно што волим. Не би имао леба да једем од тога. Све сликам са поштовањем, што не значи да све волим јер је то немогуће”, признао је Рашић.

Иако му у почетку осамдесете нису много значиле, Рашић је признао да је касније схватио да је то било доба друге британске музичке инвазије на Америку.

“Научис да је осамдесетих била друга британска инвазија и после те ништа се није десило. Бендови свирају али не постоји реч инвазија. Оејзис су пробали Америку али није им се десила”, навео је Рашић.

За америчку поп пјевачицу Тејлор Свифт коју је сликао на концерту у лондонском Хајд парку, Рашић каже да је “дивна млада девојка” код које чује квалитет и која “то што ради, ради перфектно”. Рашић каже и да је недавно имао част да слика блуз гитаристкињу Ану Поповић “која је светска а наша”.

“Преко свог тате је ступила са мном у контакт и питала да ли би је фотографисао. Прихватио сам то. Никад се нисмо срели. Имали смо дугачак и диван сешн. Предивна жена! На прву смо се укапирали и направили добре фотке”, рекао је Рашић.

Према његовим рјечима, Аријана Гранде на позорници користи плаво и црвено свјетло што је “катастрофа за сликање, не види се баш најбоље али је вероватно то она хтела”, док је Лејди Гага “једна од жена која је убијала фотографију на неки начин”.

“Сваки дан носи другу гардеробу. Увек нека лудила. То је фотографија коју направиш, објави цео свет, али сутрадан виш не важи, јер сутра има нову хаљину. На неки начин то зовем убијањем фотографије. Раније смо сликали људе и имали су имидџ који фурају целу турнеју”, истакао је Рашић.

При томе је нови тренд да на концертима нема фотографа са стране већ великим именима, која распродају улазнице за два минута, не треба и реклама и доводе само свог званичног фотографа, напоменуо је Рашић.

“Раније док се развијала фотографија имате ишчекивање. Како је испало? Шта је фотограф урадио? Тренутак када то видите постоји препознавање лепе фотографије. Елемент неизвесности је био потребан за фотографију”, присјетио се Рашић.

Данас ако приватно оде на неки концерт Рашић каже да се деси и да сам направим фотку мобилним телефоном, мада истиче да то не може да се мјери са фотоапаратом.

“Мада ми фотографи, ако нас питају ''са којим апаратом си ово сликао'' обично кажемо: ''Да ли у неком ресторану питате: ''Којим шпоретом сте направили храну?'' У питању су кувар и фотограф. Ово све је оруђе за рад”, рекао је чувени фотограф.

Рашића очекује продајна изложба 32 одабране фотографије називана “Старс” 22. јуна у галерији “Ђура Јакшић” у Крагујевцу, која је увод у музички фестивал Арсенал који је од 30. јуна до 2. јула.

“Гледао сам на неки начин да буду фотографије које би неко пожело да има код себе кући. Стонси, Дејвид Бови, Тина Тарнер, Ријана...”, река оје Рашић који је додао да ће бити и две фотографије домаћег бенда ког није жело да открива али је напоменио да може да се протпостави о коме је реч пошто је у питању “омаж граду Крагујевцу”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.