Ранко Јововић: Јован Дучић пјесничка мјера и узор

Рекао је ово за "Глас Српске" књижевник Ранко Јововић, лауреат награде "Јован Дучић", која му је уручена на отварању "Дучићевих вечери поезије" које су завршене синоћ у Требињу.  

- Да је памети, Дучић би и јуче и данас био, заједно са Његошем, диригент српске нације - истакао је у својој бесједи Јововић.

За овог мајстора стиха најважније је што је добио вијенац неизмјерне части у виду признања које носи Дучићево име.

- Помало сам изгубио вјеру у поезију, мада она често зна да помогне. Ослони се човјек на понеки стих. Рано сам почео да пишем, а иако сам то избјегавао, било је јаче од мене - испричао је Јововић.

Наглашава да је цијена пјесничке слободе у 21. вијеку сувише велика.

- У књизи "Чекајући јакобинце", која је представљена на београдском сајму, написао сам: "Господе, мени не треба ништа мање од васкрсења." Вјеровао сам да поезија може много, али она је нејака пред рушитељством свакидашњице - казао је пјесник.

Осврнуо се и на лик Јована Дучића, из чијег родног града Требиња са собом носи драгу и значајну награду.

- Дучић је волио да слави лијеп живот, али је и патио за својим народом. Неизмјерно је цијенио слободу и није био ограничен правилима - примијетио је Јововић.

Признање из Требиња доживљава и као високу оцјену за своје пјесништво.

- Српски пјесници у Црној Гори су сабијени у шкрипац. Немају часописе, осим "Дана". Имамо Друштво чланова Матице српске и у оквиру њега организујемо пјесничке вечери - истиче Јововић.

Поетски ветеран има савјет и за млађе генерације које тек улазе у свијет књижевности.

- Млади пјесници треба да што више пишу. Поете су чуђење у свијету - сматра Јововић.

Упућује позив и читаоцима да се више окрену стиховима.

- Људи који не читају поезију у нашем времену, много губе. Не постоји машина која може да направи шарм и метафору као што то пјесник успијева да уради. Иако сам већ уморан, ипак помало пишем - каже Ранко Јововић.

Књиге

Прву пјесничку књигу "Гвоздена шума" Ранко Јововић објавио је 1968. године, а услиједиле су "Додир таме", "Дивљи плач", "Пса ми", "Пољубац за Ану Ахматову", "Гомилање страха", "Земља за укоп", "Црњански". Аутор је књиге записа, интервјуа и есеја "Нека ми не буде ништа опроштено" и "Доба дивљања". Добитник је више значајних књижевних признања. Пјесме су превођене на руски, енглески, италијански и друге језике.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.