Раде Шербеџија у Бањалуци: Дамама руже стизале са сцене
Бањалука - Шармантно, надахнуто, уз вино и руже, цитирајући Крлежу, Диса, Симонова, изводећи безвременске пјесме које су писали Џони Штулић и Арсен Дедић, као и своје ауторске, Раде Шербеџија оставио је пред публиком у Бањалуци најискреније ноте његове умјетничке душе.
- Дуго се нисмо видјели, надам се да ћемо се лијепо забавити са мојом тужном пјесмом - овим ријечима Шербеџија је кроз смијех поздравио публику док се у позадини његов бенд “Западни колодвор” свирао мелодију пјесме са њиховог новог албума “Вријеме је, драга, вријеме је” којом је почео концерт у четвртак увече у Банском двору Културном центру.
Потпуно природно, отварајући вино на сцени, тамо гдје заиста у припада, Шербеџија је дијелио са публиком приче које су га пратиле кроз живот и каријеру и занимљивим анегдотама најављивао сваку нову пјесму. Публика је реаговала овацијама, узвицима и аплаузима.
- Крајем осамдесетих причао сам са једним момком, мојим пријатељем. Тада сам режирао представу “Хрватски славуј” и играо Крлежу. Замолио сам тог мог пријатеља да ми напише пјесму за премијеру”.... - причао је Шербеџија, а довољни су били само први акорди да се у публици пробуде емоције које носи пјесма “Мен' се душо од тебе не растаје”.
Говорећи о томе какву причу носи свака пјесма коју је извео, дошао је и до оне коју је за њега написао велики Арсен Дедић. “Панонске трешње”.
- Арсен и ја смо увијек били велики пријатељи. Био сам војник на његовим концертима, од њега сам учио пјевати. Неки дан ми је рекао “научио си мало пјевати” и то ми је велики комплимент - обраћао се Шербеџија публици инсистирајући да свјетло буде упаљено док говори.
Вријеме у Банском двору, као да је стало, публика “заљубљена” у оно нешто посебно што Шербеџија носи у гласу уживала је у стиховима “Не дај се Инес”, “Барбара” “Дјевојка из мог краја” “Косе боје мака”, “Дјевојко мала”, “Твоје њежне године”....
Спуштајући се у публику, која га је дочекала са невјероватним узбуђењем сви заједно су у заносу и у ритму “Западног колодвора” пјевали “Тихо ноћи моје злато спава” и тако је на најљепши начин, помало интимно, гдје се могао осјетити однос овог умјетника и публике, завршена ова музичка представа коју је Шербеџија одиграо у Бањалуци.
- Јако сам задовољан концертом. Ова дворана је јако интересантна, она има своју невиђену акустику, а када добијеш врхунски звук онда си посебно надахнут - рекао је Шербеџија послије концерта.
Домаћу културну сцену, не прати много, не чита новине, а на телевизији, како каже, до касно у ноћ гледа само спортске канале, па је кроз смијех признао да је концерт почео помало нервозан, јер је знао да Новак Ђоковић почиње меч који је желио да гледа.
Слобода
Начин на који оживљава оно што се назива умјетношћу, није умио објаснити.
- Вјеровали или не, најбоље представе креира публика, својом енергијом, а то глумци осјете и рађа се та тајна веза међу њима и тада настаје права представа. У теорији сам професор глуме, али не знам то објаснити. Учим студенте слободи, чиним да дођу до себе што прије, да схвате да је њихова природа толико интересантна јер је сваки човјек свијет и свемир - казао је Раде Шербеџија.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
