Прва савремена биографија краља Милутина
Београд - За српску историографију од изузетног је значаја појава прве савремене биографије једног од најважнијих српских владара, краља Милутина Немањића, у издању “ Фреске”, у којој се представник “новог таласа српских византолога и медиевиста” проф. др Влада Станковић обрачунава са застарјелим, превазиђеним тумачењима његовог лика и дјела, преноси Танјуг.
Влада Станковић, (40) довољно искусан истраживач, што потврђује његова био-библиографија, која би била примјерена много старијем научнику, углавном је посвећена периоду позног византијског царства, а то значи времену када је српска средњевјековна држава била на врхунцу своје моћи и зато је логичан и његов избор да се, пре свега на основу византијских извора, упусти у опис и анализу личности, владавине и цијеле епохе коју је обиљежио Стефан Урош Други, познатији по његовом народском имену Милутин.
Према оцјени једног од рецензената књиге, професора софијског Универзитета Ивана Биљарског, “Станковићева књига о краљу Милутину представља цјеловито истраживање најбогатијег, плодотворног и успјешног времена - у политичком и културном смислу - средњовјековне Србије у вријеме династије Немањића, које чини и почетак српске експанзије на југоисток Европе, чиме је она постала доминантна сила у региону”.
Излагање на недавно одржаном, првом представљању ове монографије на Коларцу, најбољи српски актуелни византолог и шеф те катедре на београдском Филозофском факултету Радивој Радић, започео је анегдотом о “усменој расправи угледних историчара прије двије деценије, о томе ко је већи српски владар, краљ Милутин или његов унук, краљ и цар Стефан Душан”.
Према његовим ријечима, све је то остало у равни приватних размишљања о српској средњовјековној повјесници, али већ тада би “побиједио” Милутин.
Главни аргумент у корист Милутина била су његова освајања на рачун Византије која су била онолика колико је у том тренутку могао да контролише, док је Душан освојио огромно пространство које није стигао да интегрише у простор ондашње српске кровне државе, а доцније, само је допринијело распаду царства.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
