Промовисани романи Владе Арсића “14:14” и “Осиње гнездо”
ЗВОРНИК - У зворничкој Народној библиотеци и музејској збирци представљена су вечерас два романа “14:14” /Воз је каснио два минута. Истина дуже од пола века/ и “Осиње гнездо”, књижевника Владе Арсића из Београда.
Арсић је рекао Срни да га читалачка публика у Републици Српској и Србији препознаје по два потпуно различита жанра, односно по темама које обрађује у својим књигама.
“Један дио тема је заиста нешто што не волим да радим, али ипак то заиста радим са муком”, рекао је Арсић и додао да су, с друге стране, те књиге можда чак и вредније јер је ријеч о књигама које се баве социјално одговорним темама, прије свега, кад је ријеч о безбједности дјеце.
Подсјетивши да се књиге из тог опуса баве проблемом наркоманије, трговине људима и проблемом педофилије, односно интернет предатора, Арсић је рекао да се могу написати сабрана дјела о пријетњама дјеци са којима се могу сусрести на свом путу од рођења до зрелости.
Арсић је појаснио да су то разне секте, кладионице, вршњачка насиља, породична насиља и друго и нагласио да то не воли да ради и пише, колико да се среће са родитељима који су били у ситуацији да су на овај или онај начин изгубили своје дијете, јер су то ужасни сусрети које заиста лично доживљава.
“Оно у истину што вилим да радиме јесте 'прекопавање' по архивама и извлачење на свјетлост дана неких историјских догађаја који су остали потпуно затурени у колективној свијести и то, прије свега, што је неком у одређеном тренутку било у интересу да то никада не изађе у јавност”, навео је Арсић.
Према његовим ријечима, управо о томе говори посљедња књига “14:14” о граду Смедереву који је четири године прије Хирошиме и Нагасакија доживо експлозију јачине атомске бомбе, у којој су од 2.398 кућа, зграда, установа, вјерских и других објеката, остала неоштећено свега 24 објекта, односно један одсто.
“Број жртва од те експлозије смањивао се током деценија - од првобитне информације коју је њемачка команда из Беча послала Рајху да је у експлозији страдало 12 Нијемаца и 4.000 цивила, док је касније тај број пао на 2.500. Тако је било деценијама, да би се у задњих двадесетак година говорило да је било свега 700 жртава, колико је сахрањено на старом смедеревском гробљу”, навео је Арсић.
Он је додао да то значи да број жртава никада није утврђен, нити је утврђен разлог експлозије, а највјероватније је да је била изазавана комунистичком диверзијом.
“Вјерујем да у том тренутку нико није ишао да би страдали цивили, већ једноставно нису имали представу колико ће та експлозија да изазове колатералне штете, како се то данас назива”, рекао је Арсић.
Арсић је истакао да о овом догађају изван Смедерева никад нико није чуо до изласка ове књиге, која је прво литерарно штиво које се бави овом темом.
“Друга књига 'Осиње гнездо', која је изашла у вријеме вируса корона, изазвала је неупоредиво више пажње, прије свега, медија јер је ријеч о роману у којем тврдим да мошти Светог Саве нису, нити су могле да буду уништене, да и сада постоје и да се чека дан када ће изаћи на свјетлост дана”, навео је Арсић.
Претпостављајући да то у Српској православној цркви није тајна, Арсић је рекао да постоје неки разлози зашто то у овом тренутку није пожељно да се открије.
Директор Народне библиотеке и музејске збирке Нега Стјепановић рекла је да ове године ова установа обиљежава јубилеј - 75 година рада и постојања.
“Тај јубилеј обиљежавамо на разне начине - програмима за дјецу, разним радионицама различитих садржаја, одржаним Фестивалом хумора и сатире, те промоцијама књига, док је и ова вечерашња још једна у низу активности које ова установа организује за суграђане”, рекла је Стјепановићева.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
