Промовисане књиге Ђакона Јокановића о правопису

Ђакон Јокановић рекао је да су друга и трећа књига и "Азбука бојанка за дјецу" наставак борбе за српски језик, а да је циљ књига и бојанке да визуелно олакшају учење правописа и граматике српског језика. "Сизифу сам дао васпитно образовну улогу и надам се да ћу успјети у својој борби, која се и зове Сизифова борба за правопис", рекао је синоћ Јокановић, ђакон у Спомен храму у Добоју и професор Православне вјеронауке.

Он је навео да су српски језик и ћирилица идентитет нашег народа, за које се сваки појединац мора борити, а да су његов допринос објављене три књиге и "Азбука бојанка за дјецу" , која је својеврсни правописни бонтон за најмлађе. Јокановић је рекао да је на прилагодљив начин представио ћирилицу, писмо које је још "у моди" и које се равноправно са другим језицима употребљава на интернету и друштвеним мрежама, што гарантује њено очување.

"Сизифова борба није узалудна јер стасавају нове генерације, које треба учити како да одрастајући уз Сизифа чувају свој језик и писмо те да их, као идентитет свога народа, преносе на насљеднике", поручио је Јокановић на синоћњој промоцији одржаној у Светосавском дому при храму Успења Пресвете Богородице у Модричи. Историчар Димитрије Живановић изјавио је да ћирилица данас није забрањена, али да се писмо и језик морају чувати због нових технологија, које посебно утичу на младе. "Млади на друштвеним мрежама све више комуницирају латиницом чиме се умањује употреба и значај нашег језика и писма код нових генерација.

Ћирилица мора да се уведе на јавним мјестима у Републици Српској, како би се на тај начин, попут Србије, заштитио језик и писмо", рекао је Живановић, који је и члан шамачког Клуба историчара "Посавина". Он је напоменуо да је статус српске ћирилице кроз историју био промјенљив, нарочито у Првом и Другом свјетском рату, али и током посљедњег одбрамбено-отаџбинског рата. Живановић је навео да су током и након атентата у Сарајеву 1914. године уведена мјере које су имале циљ да се спута српски народ и забрани ћирилица.

"У Другом свјетском рату Независна Држава Хрватска је прогласом у априлу 1941. године забранила ћирилицу. Исто је било и у БиХ, а ћирилица је била забрањена и на простору Модриче", рекао је Живановић. Промоцију су организовали Црквена општина Модрича, Клуб историчара "Посавина" из Шамца и модричко Културно-умјетничко друштво.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.