Промовисана три издања о теми сарајевског атентата

Говорећи о књизи историчара и директора Архива Србије Мирослава Перишића, историчар Светозар Рајак је рекао да "Сарајевски атентат - повратак документима" представља изузетно велику и опсежну збирку докуманата о Сарајевском атентату, стању прије њега и послије, а који су недовољно истражени.

"Ова књига се заснива на строго историјским изворима без спекулација како су то досад неки историчари радили", нагласио је Рајак, те констатовао да је књига покренула важно питање коме је атентат у Сарајеву, у том тренутку историјских односа и снага, одговарао.

Он је додао да је несхватљиво да је ово друга књига, за ових 100 година од атентата, која се бави истраживањима о том чину Гаврила Принципа на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда, подсјетивши да је прва била књига Владимира Дедијера "Сарајево 1914".

Према његовом мишљењу, Перишићево дјело не износи само чињенице, већ даје синтетитчку слику и анализе докумената.

Аутор књиге Мирослав Перишић је поновио максиму да је историја опасна ако се не разумије и поручио да се мора стално изучавати и провјеравати.

"Идеја књиге је била да се разјасне чињенице које су у историји остале неразјашњене, а она се појавила у времену када жцвјетаж ревизионистичка историографија која историју тумачи у политичком контексту", рекао је Перишић и напоменуо да су Србију оптужили за Сарајевски атентат, а да се то и данас у појединим круговима чини.

Он је навео да је у књизи први пут објављена оптужница против Принципа и младобосанаца атентатора, као и званична пресуда, те оцијенио да ће књига, и у њој досад необјављени и мање цитирани и познати документи, изазвати пажњу историчара и јавности.

"У књизи сам објавио 209 докумената од 500.000 колико их се о Сарајевском атентату и времену прије и послије њега налази у Архиву Србије, а истраживао сам и у Архиву БиХ, који је изгорио у протестима", додао је Перишић.

Аутор књиге "Сарајевски атентат - повратак документима" дошао је и до документа којим се доказује да је Беч знао да се припрема атентат на Фердинанда и да ништа није учињено да буде спријечен.

Перишић је навео да је начелник њемачког генералштаба Хелмут фон Молтке 10. фебруара 1913. године писао начелнику аустроугарског генералштаба Конраду фон Хецендорфу да је његов став "да до рата у Европи мора доћи и то прије или касније, и да ће се то у крајњој линији односити на борбу Германа и Словена".

"Треба зато извршити припрему свих држава које су носиоци германске културе и духа. Али, напад би требало да изазову Словени", написао је тада Фон Молтке.

Славни српски режисер Емир Кустурица истакао је да се овим писмом потврђује да је рат много прије атентата био припреман као "обрачун са Словенима", а посебно са Србијом.

"Овом књигом износимо истину на видјело и бранимо наш систем вриједности", закључио је Кустурица.

Српски академик Матија Бећковић рекао је да је "Сарајевски атентат - повратак документима" драгоцјена књига, важна за Андрићев институт и самог Иву Андрића који је првео живот истражујући по архивама.

"Познато је да су досад многи историчари писали историју без покрића", рекао је Бећковић и нагласио да је књига изашла у право вријеме, поводом обиљежавања 100 година од почетка Првог свјетског рата.

Он је запитао зашто се само атентат у Сарајеву у историји назива Сарајевски, а сви остали по именима ко их је извео или на кога су изведени.

Историчар Светозар Рајак је данас представио и први број историјског часописа "Векови", за који је рекао да је основан да би попунио празнину у српској историогрфији и успоставио везу са свијетом.

Он је навео да је овај број тематски и да је посвећен Сарајевском атентату и обиљежавању 100 година од почетка Првог свјетског рата, а да ће се наредни бројеви бавити темама из историје Србије, Балкана и свијета.

Према његовим ријечима, часопис ће у оквиру Одјељења Андрићевог института за историју излазити два пута годишње.

Промовишући шести број "Историјских свесака", Рајак је појаснио да су заступљене исте теме као и у првом броју часописа "Векови".

На насловној страни под насловом "Сарајевки атентат" штампано је писмо Милткеа Хецендорфу са фотографијом аутомобила са Францом Фердинандом, генералом Поћореком и Софијом.

Мирослав Перишић је написао текст "Ревизија је почела прије него што је почео рат", те је писао о пљачкама српских архива у Првом и Другом свјетком рату у финкцији ревизије историје Првог свјетског рата.

У чланку стручног сарадника Архива Србије Бранка Богдановића - "Оружје сарајевских атентатора" описано је оружје које су они носили и како је набављено.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.