Промовисана књига "Ријеч у времену" Василија Шајиновића
ДОБОЈ - У Добоју је промовисана књига "Ријеч у времену", аутора Василија Шајиновића из овог града, у којој су сабрани текстови, огледи, критике и чланци о новој књижевности Републике Српске која је настајала током деведесетих година прошлог вијека паралелно са интелектуалним покретом српског народа и стварањем Републике Српске.
"Традиција и индивидуални таленат су кључ књижевности и у том смислу је та књижевност и стварана. Полазећи од тих претпоставки, почео сам да оцјењујем књижевна дјела", рекао је Шајиновић током синоћње промоције у добојском Центру за културу и образовање.
Шајиновић, као свједок тадашњег интелектуалног покрета српског народа, истиче да је било добро што су током буђења српске просвјете на њеном челу била плејада интелектуалаца, између осталих, Радован Караџић, Никола Кољевић, Алекса Буха, Војислав Максимовић, а која је схватила да се мора ставити на чело свога народа и борити да се промијени досадашња накарадна политика и друге негативне пратеће појаве.
"Књижевност је тада највише профитирала јер огроман број писаца, нарочито млађих а и неких старији на челу са Рајком Петровом Ногом, ставила се у службу традиције и духовности свога народа и нове Републике и створила књижевност каква је данас присутна", рекао је Шајиновић, додавши да је било и оних који су негирали вредност ратне књижевности.
Он је навео да је у социјалистичкој БиХ књижевни простор био подређен утицајима афирмације вриједности братства и јединства, што књижевност не смије да буде. "Одлуком власти југословенске партије 1949. године долази до забране националних културних друштва јер се сматрало да су она највећа кочница и препрека развоју братства и јединстава, што је сулуда идеја да култура може да води у странпутицу, али на жалост то се догодило", рекао је Шајиновић.
Он каже да је тадашње интелектуално ћутање у БиХ била посљедица неизазивања власти и наводи да није био мали број писаца који су, након што су проговрили или таласали, били предмет разноврсних тортура.
Шајиновић је подсјетио да је у немилости партије током педесетих година прошлог вијека био и Бранко Ћопић, а након смрти 1975. године и нобеловац Иво Андрић који је био оптужен да је својим дијелима БиХ нанио више зла него све војске, што је наишло на ћутање тадашњих интелектуалаца.
"То је било вријеме када се на романтичан начин правила муслиманска нација коју прати појава фундаметализма, период када је Алија Изетбеговић са својом групом ухапшен због Исламске декларације.
Та времена су показала да представници Срба у Сарајеву нису радили ништа да обезбиједе равноправност која је била прокламована, рецимо равноправност употребе ћирилице и екавице", рекао је Шајиновић.
Он је навео да су хрватски језикословци 1967. године донијели Декларацију о називу и положају хрватског књижевног језика, незадовољни објављеним рјечницима и правописима у којима се језик, у складу с Новосадским договором, називао српскохрватски/хрватскосрпски.
Рецензент књиге "Ријеч у времену" Момчило Спасојевић за Шајиновићево дјело каже да ријетка књига књижевне критике са нучном димензијом, са којом Добој у културном погледу добија значајну димензију.
Василије Шајиновић је пјесник, антологичар, прозни писац и књижевни критичар.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
