Промоцијом Зборника почеле свечаности
Вишеград - Промоцијом нових издања Академије наука и умјетности Републике Српске у биоскопу "Доли Бел" у Андрићграду, вечерас су у Вишеграду почеле свечаности поводом обиљежавања двије године од почетка изградње града од камена.
Говорећи о Зборнику радова који је настао на научном скупу посвећеном обиљежавању 20. година стварања Републике Српске, академик Рајко Кузмановић је истакао да је он у цијелости свједочанство о рађању Српске али, истовремено, и путоказ како и куда даље.
"Ово је научна прича о врцавости људског ума исказаног написаним, а везана за стварање Српске на лијевој обали Дрине", рекао је Кузмановић.
Он је подсјетио да је Зборник састављен од пет цјелина и штампан на близу хиљаду страница.
Академик Снежана Савић појаснила је да се у Зборнику налази 55 научних радова и студија, посебно се осврнувши на значај реферата о угрожености српског језику у Републици Српској.
О Кузмановићевој књизи на руском језику под називом "Трактати о уставноправном систему у Републици Српској", промотор академик Драго Бранковић рекао да су они "свједочанство о времену када су нестајале старе и настајале нове државе и свим оним што је везано за тај период историје на Балкану".
"Кузмановићи трактати ипак носе универзалне поруке мира", закључио је Бранковић.
Говорећи о књизи "Иво Андрић између Истока и Запада", академик Бранко Летић је подсјетио да се она састоји од 25 стручно обрађених радова о великом писцу и његовом дјелу.
"Ријека Дрина је вертикала гдје се одигравају судари обрађени у Андрићевим дјелима, али се писац увијек издизао изнад пуког историјског свједочанства", рекао је Летић.
Док је говорио о књизи "Дела Николе Кољевића", академик Љубомир Зуковић је констатовао да се Академија и на овај начин одужила великом шекспирологу и познаваоцу српске литературе који је дао немјерљив допринос стварању Републике Српске.
"Српски језик у БиХ је најугроженији на српским просторима и трпи ударе са свих страна, па и од међународне заједнице, а и на овим примјерима историја се понавља, јер се то догађало у вријеме Бењамина Калаја и тадашњег заговарања босанског језика", рекао је академик Слободан Реметић, говорићи о књизи "Језик и писмо у Републици Српској".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
