Промоција монографије о глумици Неди Арнерић

Танјуг
Foto: Танјуг

БЕОГРАД - Промоција монографије "Чаробна меланхолија" о глумици Неди Арнерић, ауторке Аните Панић одржана је синоћ у пуној великој сали "Макавејев" у Југословенској Кинотеци, пред многим истакнутим личностима драмске уметности.

"Имала сам срећу да Неду Арнерић познајем још из периода 90-их година када је као дипломирани историчар уметности држала једну фасцинантну галерију Акрил, која је постојала пуних 15 година. Ту су се одигравале веома узбудљиве изложбе, и ја сам долазила да уживам у ликовној уметности", рекла је новинарима списатељица књиге Анита Панић пред сам почетак промоције.

Панић је навела да се касније током живота често сусретала са чувеном глумицом, те су почели дружење, доста разговарале.

Непосредно пред њену смрт, ауторка књиге јој је саопштила да ће радити монографију о њој, и Арнерић је била веома срећна са тим сазнањем.

"Знала је да ће бити објављена монографија о њој, али нажалост није је дочекала. Њен живот је био толико занимљив, да су је многи критичари називали "Ширли Темпл некадашње Југославије"", напоменула је Панић.

То, како је додала, значи да је једна малена девојчица од само 13 година започела своју каријеру у филму "Сан" (1966) Пурише Ђорђевића, док је на насловној страни кадар из остварења истог режисера - "Подне" (1968).

"Девојчурак од 13, 14, 15 година улази у један озбиљан филмски свет, одлази на филмске сетове, путује по свету. Многи не знају да је Неда имала и озбиљну међународну каријеру, играла је у америчком филму "Шафт у Америци", као нека врста Џејмса Бонда, што је било популарно 70-их година. Глумила је у Риму са познатим редитељима, у Француској, али и као све звезде, попут Љубише Самарџића или Милене Дравић, одбила је сву славу Холивуда и Европе. Сматрала је да припада Југославији, и била је довољно овде популарна, није желела да оде у иностранство", рекла је ауторка.

Ова луксузна монографија на 270 страна садржи осам поглавља и сликовито дочарава живот и дело велике филмске звијезде Неде Арнерић (1953-2020), која нас је напустила изненада прије пуне двије године.

Аналитично и са пуно занимљивих детаља, Анита Панић представила је живот и богато стваралаштво једне од највећих филмских глумица Србије и некадашње Југославије.

Снимила је више од 100 филмова, играла у 40 представа, реализовала и ТВ серије, и према ријечима Панић, на сва та три фронта је била веома успјешна, права дива, док је приватно била веома скромна, сензитивна, њежна.

 

Ауторка је открила да је и тако поетичан назив књиге преузела од редитеља Мише Радивојевића, који је у књизи написао текст управо тог имена о Неди Арнерић.

Књига је конципирана кроз веома богут опус на филму, телевизији и позоришту и кроз истицање награда - две "Златне Арене" у Пули, "Павле Вуисић" за животно дело и многе друге.

Ауторка Панић је писала и монографије о глумцима Милени Дравић и Петру Краљу.

Специјално за Танјуг редитељ Лордан Зафрановић након промоције књиге је изјавио га је понела посебна емоција док је гледао инсерте из филмова у којима је главна глумица управо Неда Арнерић, а са њом је радио два значајна филма - "Вечерња звона" (1986) и "Халоа, празник курви" (1988).

"Југословенска кинотека је прави храм бесмртности. Томе смо били сведоци вечерас, јер је довољно да неки "мртви" филм из складишта неко донесе, стави га у пројектор, и ето, појави нам се Неда - жива: тако свежа, лепа, снажна, у потрази за љубављу. Неда је бесмртна", надахнуто је редитељ Зафрановић говорио за Тањуг о својој некадашњој музи, Неди Арнерић.

"Сви ми целог живота тражимо љубав, тако је и она увек тражила љубав, али је била увек сензибилна особа, са којом сам могао да разговарам о свему. Са друге стране, Неда је за филм била веома важна. Није се много откривала, остала је некако - тајновита", додао је.

"Сетио сам се свих наших разговора о филму и оно што смо материјалозовали и убацили у филмски квадрат је само део онога што је био наш посао и намера. Веома ми недостаје Неда. Надао сам се да ћемо још неки филм снимати заједно. Један од тих је мој следећи пројекат, „Златни рез 42", имао је радни назив "Дјеца Козаре". Договарали смо Неда и ја да ћемо га радити", са сетом је закључио Зафрановић.

На промоцији чувени аутор је истакао и то да је Арнерић зрачила из себе нешто посебно, непоновљиво, мистериозно, те да му је била веома блиска и важна, помогла му да два заједничка филма ураде на прави задовољавајући начин.

"Иначе је могла да уради много више и озбиљније од филмова и пројеката које је постигла током живота. Причали смо о толико тема, шта је филм, светлост на филму, глума. Слушао сам и о њеном приватном животу, све те несреће које је имала...Жао ми је што нисам био ту да јој помогнем, да је извучем из тог стања које ју је одвело тамо где сви знамо. Изгубили смо глумицу и правог филмаша која је још много тога могла да пружи", рекао је на промоцији Зафрановић.

Редитељ Дејан Караклајић је нагласио да сматра да су Недине улоге управо код Зафрановића биле апсолутно најбоље у њеној каријери, где је показала прави карактер, дубину тих улога, и није више била (само) вамп жена и заводница као до тада.

"Имајте на уму да је Неда Арнерић до своје 20. године већ снимила 21 филм. Замислите колико тога је прошла, кроз које све улоге, све те драмске личности које је тумачила, огроман број филмова, а она тако млада. Популарност јој је сметала, није јој пријала толика пажња, скривала се од обожавалаца на улици. Била је душевна особа, талентована, скромна, посебна, стварно права звезда у позитивном смислу", рекао је Караклајић који је са Недом снимио познати филм "Љубавни живот Будимира Трајковића" (1977).

"Неда нам је прерано отишла. Мислим да је вечерас она овде требало да буде са нама, у првом реду, и да доживи аплауз", сматра Караклајић, и цела сала је аплаудирала на његове речи.

Позоришна редитељка Милица Краљ и глумица Елизабета Ðоревска присећали су се рада са Недом Арнерић у дуговечној представи "Игра парова", која је била на репоертоару Београдског драмског позоришта пуних 15 година и одиграна 200 пута, и сложиле су се да "Неда не може никада заиста да оде одавде".

На платну су се приказивали инсерти из чувених остварења са Недом Арнерић као - "Подне", "Ко то тамо пева", "Исправи се, Делфина", "Варљиво лето "68", "Љубавни живот Будимира Трајковића", "Халоа, празник курви", "Мало много страствено", као и "Вишња на Ташмајдану" (1968), и управо тај последњи филм је и приказан у целини након завршене промоције монографије.

 

 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана