Пролазност живота пише историју

И у свој тој пролазности наших живота и времена пише се историја, рађа се и умире и увијек се потајно воли то што смо људи, који имају врлине и мане због којих се све то и дешава.

Премијера комада "Часови у којима ништа нисмо знали једни о другима" рађена по тексту Петера Хандкеа, у режији Младена Матерића у недјељу увече протекла је у тишини. Говорили су покрети, реквизити, музика, невјероватна сценографија, а све то доведено је до врхунског умјетничког доживљаја за гледаоца снажним утицајем редитељских потеза, великог искуства и креативности Матерића. Много тога рекао је и аплауз.

Баш као и сваког октобра, отворена је нова сезона, овај пут, под слоганом "Корак даље...", а први корак направљен је са овим комадом. Сигурно је то да ће многобројни ансамбл "Часова у којима ништа нисмо знали једни о дугима" представу извести сљедеће јесени у Тулузу, али и у другим француским градовима, што је још други велики корак за национални театар.

Посебна и велика ова ноћ била је и за Слађану Зрнић и Горана Јокића, који су проглашени најбољим глумцима у протеклој сезони. Њима је награде уручио министар просвјете и културе Републике Српске Дане Малешевић.

Редитељ Матерић, задовољан је премијером и сарадњом са глумцима. Заједно су, како каже, покушали да одговоре на многа питања, а између осталог и на питање какав је овај свијет у којем живимо.

- Одговор на то питање је да је овај свијет у покрету. Чак и у овом тренутку када ми разговарамо учествује нека прошлост и ваша и моја и наравно постоји и пројекција неке будућности. Покушавајући да то на неки начин евоцирамо и уведемо у тај одговор какав је овај свијет у којем живимо, ми смо уз сагласност Хандкеову везали овај комад за Бањалуку и увели оне историјске моменте који су нас који смо одавде одређивали - казао је Матрић.

Глумци, узбуђени, баш као и сваки пут послије премијере, нису крили понос што су имали прилику да сарађују са редитељем какав је Матерић.

- Он је имао идеју како то да реализујемо, он нас је водио. Ми нисмо покушавали да представимо историјски све чињенице, него шта је то могло да се деси неким људским душама. Ту има разних пројекција. Мислим да смо успјели да пренесемо неке наше приче, то је основно - додала је Слађана Зрнић.

Са њом се сложила и млађа колегиница, глумица Наташа Перић, која је објаснила да су неки дијелови представе настали импровизацијом, разговором између глумаца и редитеља.

- Отварали смо се једни према другима и онда су тако и настајале те мини-сцене, неке ствари су се претварале у веће сцене - објашњава Наташа.

Да је невербални комад подједнако тешко играти као и нека класична дјела, сложиле су се обје глумице.

- То можда изгледа плахорасто и лако, али иза тога постоји једна велика дисциплина ума и тијела, да се сведеш у поступку, размишљању, да се, као што Достојевски каже, "једна мисао сведе у тачку". Због тога је тешко, а ми смо ипак глумци класичног театра, волимо да говоримо - прича Зрнићева.

На сцени су најискренији дио себе оставили и Миљка Брђанин, Златан Видовић, Владимир Ђорђевић, Бошко Ђурђевић, Наташа Иванчевић, Ања Илић, Ведрана Мачковић, Слободан Перишић, Иван Перковић, Марина Пијетловић, Андрија Пурковић, Рок Радиша, Љубиша Савановић, Жељко Стјепановић, Александар Стојковић и Борис Шавија.

Изазов

Глумица Сњежана Штикић, којој је ово други пут да сарађује са Младеном Материћем, каже да су процеси настанка представе оба пута били другачији.

- Овај пут је то било много комплексније, много више глумаца, прича је другачија, али у оба случаја изазови су исти, да немамо текст, да немамо ниједну реплику, све је сведено на покрет. То је за глумца велики изазов. Поред тога што је велико искуство, добро је и за глумачку кондицију - сматра Штикићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.