Пројекат дигитализације биоскопа у Србији и БиХ
Палић - На 20. Фестивалу европског филма на Палићу представљен је пројекат "Дигитални филмски доживљај" чији је циљ опремање биоскопа за дигиталне пројекције у Србији и Босни и Херцеговини.
Носиоци пројекта су Ена Ђозо из "Обала Арт Центра" из Сарајева и Игор Станковић у име биоскопа "Вилин град" из Ниша, а координатор је Горана Грозданић (БиХ).
Пројекат је, како је објаснила Грозданићева на конференцији за новинаре на Палићу, производ сарадње између двије земље са циљем конкурисања за IPA фонд Европске уније, у овом случају за прекограничну сарадњу између држава - партнера у пројекту.
Идеја је да се ревитализују постојеће и отворе нове сале са дигиталном опремом, рекла је она.
Станковић је подсjетио да смо свjедоци како се послије више од сто година постојања филмска трака као формат угасила за свега годину-двије дана. Овога љета обуставља се производња класичне 35-милиметарске траке за комерцијалну употребу. Сви филмови убудуће ће се налазити на хард дисковима и приказивати у DSP систему, додао је он.
"Вилин град" је добар примjер јавно-приватног партнерства захваљујући којем је послије десет година поново прорадио биоскоп у Нишу, нагласио је Станковић. Он је указао да је биоскоп "једина дневна доза културе" у мањим мјестима, у којима нема свакодневних позоришних представа, концерата или књжевних вечери.
Ђозо је изјавила да је слична ситуација у БиХ, док је Хрватска знатно напредовала и већ дигитализовала чак 29 дворана.
У БиХ имамо пет мултиплекса, који дају углавном америчке хитове, а остало су домови културе са застарјелом опремом. Морамо хитно да реагујемо иначе домаћи, ауторски, европски филм више нигдје неће моћи да се види. Европска комисија је заинтересована да нас подржи, рекла је она.
Пројекат ће бити званично представљен идућег мјесеца у оквиру фестивала у Сарајеву, гдје ће се окупиту представници локалних самоуправа и домова културе ради договора о јавно-приватном партнерству, а онда ће се заједнички конкурисати за средства IPA фонда.
Ријеч је о доста скупом пројекту, који ће у првом кругу обухватити до 15 дворана, рекао је Станковић.
Локална самоуправа треба да сале приведе намени, јер публика више не жели да сједи на дрвеним столицама. Ми бисмо обезбједили дио пројекционе технике, а дио из европског фонда употријебиће се за финално дотјеривање, објаснио је он.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
