Процват фантастике
Бањалука - Књижевност са елементима фантастике полако долази у први план и главни ток савремене свјетске литературе заједно са осталим квалитетним штивом.
У прилог томе говоре и бројна нова издања књига у овом жанру, али и први фестивал фантастичне књижевности "Арт-Анима", који је одржан овог мјесеца у Београду.
У оквиру фестивала објављен је и први број алманаха "Књижевна фантастика".
- Фантастику су у залеђе књижевности гурали само злонамерни и неуки. Потцењивање фантастике проистиче из недовољног познавања књижевности уопште - рекао је београдски писац Урош Петровић, који је познат као аутор књига које припадају фантастици.
Указао је на дјела која, према његовом мишљењу, припадају фантастици, а заправо су окарактерисана као врхунски класици.
- Међу њима су "Одисеја", "Илијада", "Хамлет", "Фауст", "Мајстор и Маргарита", "Божанствена комедија"... Па, фантастика је у самој сржи писаних предања, од почетка писаних трагова и дружења људи са речима - сматра писац.
У авантуру читања се, каже, није заљубио захваљујући причама које се свакодневно догађају или унутрашњим психолошким превирањима нечијег дубоког ума.
- Да ли заиста у некој шуми постоји онај чувени плави зец Душка Радовића? Живи ли Бабарога у пећини крај родног села Љубивоја Ршумовића? Постоје ли Снежна краљица и Баш-Челик? Па те су нас песме и приче и привукле књизи - објаснио је Петровић.
На фестивалу "Арт-Анима" промовисани су и његови романи "Авен и јазопас у Земљи Ваука", "Пети лептир" и "Деца Бестрагије". Ова дјела су веома читана и заједно имају више од 20 издања. У многим школама су увршћени као изборна лектира за старије основце. Чак два су наградиле "Змајеве дечје игре" као најбоље романе године за младе, а то што имају елемената фантастике, хорора или псеудоисторије очигледно није узето као мањкавост.
- Иначе, "Раде Обреновић", којом су овенчани "Пети лептир" и "Деца Бестрагије", једина је награда код нас која се додељује искључиво за роман намењен млађима, што је чини панданом НИН-ове награде у области културе за децу - подсјетио је Петровић.
Сцена
Укорак са свјетском књижевном сценом која посебну пажњу посвећује овом жанру иду и српски ствараоци.
- Све границе су данас крхке и порозне, поготово за проток нематеријалних садржаја. Тако и наша књижевна и културна сцена углавном прати светску, надам се да ће се понекад догађати и обратно - каже Урош Петровић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
