Природа Вишеградa и околина буди стваралачку енергију
Вишеград - Сликари су трагачи за свјетлосном нијансом. Хватачи ломљивости ваздуха. Око соколово, у којем се огледа моћ свјетлости и сјене. Мађионичари који боју из природе васкрсну на бјелини сликарског простора и бескраја хоризонта.
Њима је боја благо у зјеницама, у погледу ка зрну земље и светости Свевишњег, у насушном хљебу који се ломи чворнатом руком, у бори на челу тежака и капи воде на црвљивој јабуци.
И учесници вишеградске сликарске колоније опхрвани су опсесијом како дјелић стварности, тај драгоцјени нектар, као пчела, претворити у мед. На традиционални ликовни сазив, стигла је и Марија Здравковић из Београда, која ради само велике формате слика.
- Овде природа сама нагони сликара да у њему проради невероватна животна и стваралачка енергија. Сликам је, али та слика из околине под мојим кистом прелази у апстракцију - каже Здравковићева.
Вишеградом и околином очарана је и сликарка Милена Кривокапић из Никшића.
- Вишеград сам упознала кроз Андрићева дјела. Сад га гледам својим очима и неко ко буде гледао моје слике разумјеће моју усхићеност виђеним - сматра она.
Састав 24. по реду умјетничке "репрезентације" у Вишеграду чине млади умјетници.
- Сврха колоније је да се афирмише ликовно стваралаштво међу локалним становништвом, али и побуде млади ствараоци да енергичније сликају и имају више воље за посао - прича Видан Терзић из Ужица, који је 23 пута сликао пејзаже на овом окупљању у граду на Дрини.
Данијела Новаковић из Рогатице одлучила је да наслика ендемску врсту папрати која расте у Вишеградској бањи, вилину влас.
- Мислим да нико није сликао тај мотив, надам се да ћу успјети - истиче Новаковићева.
Преламање свјетлости на свему око нас, али и преломе у души сликаревој, на платну оживљава и Ана Томић из Београда.
- Моји корени су из овог лепог града па су ми емоције узбуркане. Покушаћу да их пренесем на сликарско платно - каже Томићева.
Доајен вишеградске колоније академски сликар Обрад Јовановић из Ужица слика како старица шиша овцу на стари начин, маказама.
- Што се тиче мог мотива овна, овце, стада цијели свијет посматрам као велико стадо, само је у питању ко звонце носи. Вођа стада на крају прелази из стања предводника у стање жртве, јер га најпослије ошишају, кастрирају и уреде за пастрму - објашњава Јовановић.
Са сликарима је и скулптор Љубомир Лацковић из Београда, који је урадио скулптуру козе за Градску галерију.
- Направио сам и огромног јелена од три метра од рециклираног материјала и он је добио гран при у Лувру - похвалио се Лацковић.
Када оду у свој завичај умјетници ће граду Андрићевог дјетињства оставити дио своје стваралачке енергије оваплоћене у слици, скулптури или фотографији.
Тако ће о њима, убудуће, говорити њихово дјело.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
