Прича о великој Сари Бернар: Обиљежила позоришну епоху свог доба

Срна
Прича о великој Сари Бернар: Обиљежила позоришну епоху свог доба

Француска глумица Анријета Розина Бернар (1844-1923), позната као Сара Бернар, која је обиљежила позоришну епоху свога доба, нарочито као протагониста трагичких јунака, рођена је 22. октобра 1844. године.

БОЖАНСКА САРА

Уживала је изузетну популарност - и савременици су је називали "божанска Сара", а њену успјешну каријеру није прекинула чак ни ампутација ноге 1915, осам година прије смрти.

Била је професор Конзерваторијума у Паризу. Написала је "Мемоаре".

Око ње су увијек кружили скандали, а испред ње увијек су се чуле овације и аплаузи. Постала легенда позоришта са којом су се генерације глумаца деценијама упоређивале.

Била је јединствена. Поносна са пуно страсти.

Неки су се чудили због њене потпуне отворености - говорили су да је "бесрамна поријеклом", јер је била једна од ванбрачних кћерки кројачице и куртизане Жили Бернар.

УЗЛЕТ "МАЛЕ РУЖНЕ ГЛУПАЧЕ"

У почетку је носила епитет "мале ружне глупаче", што није обећавало сјајну каријеру, али коло среће се окренуло у њену корист.

У 19. вијеку умјетници су били социјално потпуно незаштићени.

Сара је имала пуно среће - њена мајка је имала много утицајних познаника. Међу њеним "клијентима" били су чувени писац Александар Дима Отац и војвода де Морни.

Управо су они помогли Сари да започне каријеру обезбиједивши јој мјесто у позоришту "Комеди Франсез", легендарном театру, познатом и под именом Кућа Молијер.

Осамнаестогодишња девојчица је одмах дебитовала у главној улози у једној од Расинових класичних представа и у потпуности оправдала повјерење својих заштитника.

Сара се веома допадала публици. Била је лијепа, висока, беспријекорне дикције, опчињавајућег гласа. За њен глас савременици су тврдили да заноси, узбуђује и залуђује.

Након похвала славног писца Виктора Игоа убрзо је постала "бесмртна и божанска" - геније француске позорнице.

СЛИКАРКА, ВАЈАРКА, КУРТИЗАНА, ЉУБИТЕЉ ЖИВОТИЊА...

Глумила је у различитим париским позориштима, као и у свом сопственом које је касније отворила. Слављена је као највећа драмска умјетница свог времена.

На филму (у то доба нијемом) први пут се појавила у "Хамлетовом двобоју", глумећи мушку улогу - самог Хамлета, а касније је услиједило још пуно филмских остварења, јер је сама њена појава осигуравала комерцијални успјех, па су се режисери отимали за њу.

Током живота, Сара је кренула мајчиним стопама и постала је куртизана, али је и даље била позната и тражена умјетница.

Успјешно се бавила и сликањем и вајањем. Учила је сликање код познатих мајстора, а излагала је на бројним изложбама. Сачувано је око 25 њених скулптура.

Сара Бернар је презирала новинаре, али је јако вољела животиње. У њеном власништву су били пси, мачке, птице, корњаче, па чак и лав, као и шест камелеона.

Након избијања француско-пруског рата престала је да наступа и позориште је претворила у болницу, гдје је радила као медицинска сестра и бринула се о рањеним војницима.

ТЕСЛА ОДБИО ДА СЕ ВИЂА СА САРОМ БЕРНАР

Када је посјетила Њујорк, чувени научник Томас Едисон био је заинтересован за њу, али Сара се заинтересовала за - Николу Теслу.

Навикнута да нико не одбија њене позиве и прилику да је види, била је изненађена када је Тесла рекао да га глумичино присуство узнемирава и одваја од рада, па је боље да се не виђају.

Са собом је увијек носила кофер препун љубавних писама и понекад би их просула по кревету и легла да спава преко њих.

Имала је бројне обожаваоце међу познатим личностима као што су Марсел Пруст, принц од Велса, бивши краљ Едвард Седми..

Међу највећим обожаваоцима истицао се Александар Дима Син, који ју је растрзан између љубави и мржње назвао "озлоглашеном лажљивицом".

У Данској је била толико омиљена да је у тој земљи настала посластица која носи име колач Саре Бернар.

ИГРАЛА И НАКОН АМПУТАЦИЈЕ НОГЕ

Наступајући у позоришту у Рио де Женеиру, Сара је тешко повредила десно кољено док је изводила завршну сцену представе "Ла Тоска", која је подразумијевала скок са парапета. Та рана никада није у потпуности излијечена, али Сара је наставила да трпи бол и и даље је глумила.

Десет година касније дошло је до гангрене и Сари су ампутирали десну ногу.

Ни то је није зауставило - наставила је каријеру користећи протезу током наступа, играла је фаталне главне јунакиње у представама не устајући са столице.

Тако је радила све до смрти у Паризу 1923. - умрла је од тешке бубрежне инсуфицијенције.

Сара Бернар има своју звијезду на чувеном Булевару Славних у Холивуду.

У београдском насељу Сремчица постоји улица која носи њено име. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана