Прича иза “Даме с лепезом”, најскупље слике продате на европској аукцији

Посљедњи портрет који је контроверзни Климт завршио за живота, “Дама с лепезом”, отишао је неименованом купцу из Хонгконга за чак 85,3 милиона фунти, односно 108,4 милиона долара. И то за само десет минута, колико је трајала аукција у “Сотбију”. Не само да је Климт “из гроба” срушио европски рекорд већ је након аукције поставио и сопствени рекорд. Наиме, прошле године његова слика “Брезова шума” из 1902. године, коју је у својој збирци чувао покојни саоснивач “Мајкрософта” Пол Ален, продата је за 104,6 милиона долара.

Представљајући на платну раскошни женски портрет, слика “Дама с лепезом” била је једно од два недовршена дјела која су пронађена у атељеу аустријског умјетника након његове преране смрти 1918. године.

Иако је Климт (1862 - 1918) најпознатији по својој “златној фази”, која је изњедрила и вјероватно најчувеније слике “Пољубац” и “Портрет Аделе Блох” и трајала до краја прве декаде 20. вијека, умјетник је пред смрт био на умјетничком врхунцу и стварао нека од својих најуспјешнијих и најексперименталнијих дјела. Уочи аукције из “Сотбија” су подсјећали да је умјетник рад на слици започео годину дана раније и да је одликује Климтов карактеристичан богат и експресиван стил. Инспирисан је био утицајима источне Азије који се огледају не само у лепези коју држи његов незнани модел већ и кроз коришћење мотива кимона, птице феникс и цвјетова лотоса, што је био тада јако популаран тренд у западноевропској умјетности.

Сам живот и каријера Густава Климта подударају се са златним добом Беча с краја 19. вијека и врхунцем историјског периода европске историје познатог као бел епок. Било је то вријеме европског мира и умјетничке обнове и бунта те рађање модернизма у умјетности. Нова умјетност донијела је своје самосвјесне и декадентне правце у сликарству и литератури кроз које се провлачила снажна опчињеност еротиком. Био је то Фројдов Беч, који је споља још био у духу викторијанског морала и католичке ригидности Хабзбурга, али необуздано понашање била је главна тема дана. Бечка занесеност еротиком нашла је у Климту великог пјесника, јер ниједан други умјетник није тако славио Ерос, а изнад свега жене као артистичку музу и коначно испуњење сврхе живота. Његово сликарство испуњено је натуралистичким приказима еротског и тежњом да платна испуни сјајним замршеним декорацијама. У његовим најпознатијим радовима, као што је “Пољубац”, осјећања и декоративно претјеривање сједињени су на величанствен начин.

Климт је рођен је 14. јуна 1862. у бечком предграђу Баумгартену. Отац, чешки емигрант, није успио као златар, те су дјеца Климтових расла у неимаштини. Густав, који је свој таленат показао још у Високој школи за умјетност, добијао је наруџбе за украшавање великих јавних зграда које су грађене током осамдесетих и деведесетих година 19. вијека. У сарадњи са братом и умјетником Францом Матсом основао је подружницу “Климт-Матс” и добијао готово све важније послове, као што је осликавање бечких споменика и зграда. Ипак, његове три слике, “Филозофија”, “Медицина” и “Правда”, бивају оштро критиковане и сврстане у “изопачену” и “порнографску” умјетност, што је на крају резултирало одлуком да се нацртане слике ипак не прикажу и изложе у хали бечког Универзитета. Касније све три слике бивају уништене од стране СС трупа у Другом свјетском рату маја 1945. То ће бити и посљедњи пут да је Климт икад прихватио да ради за јавне институције упркос чињеници да је за слику “Филозофија”, против које је 87 професора потписало петицију, добио златну медаљу на Свјетској изложби у Паризу. Године 1897. група умјетника, која је жељела да на модернији, пустоловнији начин ствара своја дјела, основала је умјетнички покрет Сецесију, а Климт је постао први предсједник, да би сам напустио покрет 1908. године.

Климт је од сликања величанствених портрета жена из отмјеног друштва, али и обичних жена са улице, које је доводио у свој атеље, могао довољно удобно живјети, ослобођен наруџби. Клонио се јавности, а и приватни живот држао је за себе, званично се није женио, али иза себе је оставио седморо признате дјеце и бројне везе са својим музама, док је његов ексцентрични стил понашања и облачења често привлачио једнаку пажњу као и његове слике.

Климтов рад, нарочито онај из каснијег периода, када је настала и “Дама с лепезом” одликује се употребом интензивних боја, златних позадина, украсних изгледа, еротских елемената и тешке симболике. Иако је његов рад био контроверзан, имао је снажан утицај на културни свијет свог времена, чиме се Климт етаблирао као врло популаран сликар у бечком друштву. Имао је публику која га је обожавала, а и ону другу која га је презирала као порнографа и блудника. Аустријско Министарство образовања је чак четири пута спријечило његово постављање за професора на Ликовној академији. Умро је у Бечу 6. фебруара 1918. године након што га је мождани удар приковао за постељу, гдје је оболио од шпанске грознице и преминуо неколико мјесеци прије потпуног слома Аустроугарске и краја свијета какав је познавао, не слутећи да ће незавршени портрет на којем је радио постати његов величанствени опроштај од живота и епохе која га је створила.

Власници

“Дама с лепезом” један је од ријетких Климтових портрета који су још у приватним рукама, односно збиркама.

Неуобичајено је да је квадратног облика, висине и ширине по метар и, за разлику од многих познатијих портрета, ово дјело није радио по наруџбини па је “Даму с лепезом” највјероватније насликао за сопствено задовољство. Слика је некада била у власништву бечког индустријалца Ервина Болеа, Климтовог пријатеља и мецене, да би је потом купио колекционар Рудолф Леополд, који ју је 1994. на аукцији, такође у “Сотбију”, продао породици дојучерашњег власника за 11,6 милиона долара, што је у то вријеме био рекорд за једно дјело аустријског умјетника. Слика је од тада виђена само једном у јавности, прошле године је била изложена у Белведереу, аустријском музеју у којем се чува “Пољубац” и још неколико важнијих Климтових дјела, у договору власника и аустријске државе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.